OP/ED: Da li je popuštanje centralna politika Mitsotakisove vladavine?

OP/ED: Da li je popuštanje centralna politika Mitsotakisove vladavine?

Baš kao  papa Jovan Pavle II i papa Franja, grčki premijer Kyriakos Mitsotakis izvinio se u parlamentu zbog postupaka policije.

Izvinio se ne samo za period svoje skoro dvogodišnje vladavine, već i u ime prethodnih vlada, pojavljujući se kao onaj koji oslobađa grehe grčke politike.

Njegovo izvinjenje pokrivalo je sve osim hunte i grčkog građanskog rata. Naravno, zaboravio je da uvrsti 200 godina od revolucije 1821. koja je dovela do grčke nezavisnosti, samo radi savremenijeg upravljanja komunikacijom. Šta bi ga koštalo? Ništa. Na kraju krajeva, ne treba ništa jednostavno govoriti, ako se ove reči ne primene u praksi.

Kyriakos Mitsotakis, koji je na vlast stupio u julu 2019. godine, odmah je krenuo sa svojim prvim političkim i institucionalnim potezom, uspostavljanjem izvršne države. Iako oglašavana kao najambicioznija, vladina reforma za funkcionisanje državnog aparata, departizam, meritokratija i smanjenje njegove veličine, na kraju se pretvorila u zakon koji je preneo sva ovlašćenja i kontrolu pod kabinet premijera, ali i njega lično.

Danas je funkcionisanje države daleko, ali se poboljšava; privrženost je ojačana, meritokratija je isparila, pa čak i u smislu broja, javni sektor ne samo da se nije smanjio, već se prilično povećao u mnogim oblastima, poput dela zvaničnika. Pored toga, on kontroliše većinu medija finansiranjem i, često, otpuštanjem novinara koji nisu po volji Vlade.

Bilo bi logično da premijer, kao jedini eksponent izvršne državne politike, bude glavni odgovoran i odgovara za Vladine izbore.

Umesto toga, međutim, on se skoro uvek distancira od bilo kakvog vladinog neuspeha i uvek se pojavljuje kao spasitelj da ispravi kako vladine greške tako i skandale koji se otkrivaju gotovo isključivo na društvenim mrežama. Najčešće se ponavlja fraza „odlukom premijera“.

Čak i u mnogim propovedima Kyriakosa Mitsotakisa, referenca se uvek navodi u prvom licu kada se govori o uspehu, dok je svaki tekst opterećen negativnom konotacijom napisan u prvom ili trećem licu množine.

Bilo bi logično da njegovi ministri zaštite svog premijera. Osim toga, on je taj koji im je dao njihove položaje i oni mu „duguju“. Ipak, zaštita od strane svojih ministara pokazuje nečiju nesigurnost i, zašto ne, izolaciju koju bi mogli osetiti.

Upadljivo je, međutim, da iz neodređenog razloga neuspesi Vlade još uvek nisu koštali ministre njihovog položaja. U dve rekonstrukcije koje je Micotakis izvršio za manje od godinu i po dana, otpustio je samo dva ministra. Naime, Takisa ​​Theodorikakosa iz Ministarstva unutrašnjih poslova, zamenio je Makisom Voridisom, poznatim po krajnje desničarskoj prošlosti. Izbor je bio čisto politički jer Theodorikakos, koji dolazi iz Grčke komunističke partije (KKE), ne bi bio izvodljiva opcija u političkim intervencijama u slučaju izbora. Drugi ministar koji je otpušten bio je Giannis Vroutsis iz Ministarstva rada, koji je optužen za niz neuspeha tokom svog ministarskog mandata, ali je ipak nagrađen položajem parlamentarnog predstavnika stranke.

Nevoljnost premijera da nastavi sa hrabrom rekonstrukcijom, uprkos brojnim problemima u Vladi, novinari i analitičari objasnili su Mitsotakisovim strahom od sukoba sa grupama bivših premijera ND, Kostasom Karamanlisom i Nikosom Samarasom, održavajući tako ravnotežu unutar stranke i mir unutar poslaničke grupe.

Ovde bi se, naravno, mogla uzeti u obzir još dva parametra.

Prvo, da su neuspesi ministara mogli biti rezultat sprovođenja odluka koje je naredio sam premijer, što se čini logično ako se uzme u obzir kako funkcioniše izvršna država. Eventualna smena ministra, zbog nesposobnosti ili zbog skandala, uticala bi na samog premijera, optužujući ga za neuspeh sa svime što nosi sa sobom.

Drugi parametar može biti strateškog karaktera. Ne otpuštajući ministre koji su dokazivo napravili greške, neuspehe ili čak skandale, premijer ih na kraju vladinog mandata može vrlo lako optužiti za bilo koji neuspeh, a da sam ostane neoštećen.

Šta god da se desi ili šta Kyriakos Mitsotakis misli, ostaje da se vidi u narednom kratkom periodu, kada će biti pozvan da se suoči sa problemima, neuspesima i reakcijama ljudi na njegove političke odluke. / Ibna