OP / ED: Dvanaest milja: Činjenice i planiranje

OP / ED: Dvanaest milja: Činjenice i planiranje

Piše Nikos Kotzias *

Argument Nove demokratije da se 2018. i 2020. ne mogu upoređivati ​​i da je ono što je tada predstavljalo „izdaju“ sada izvanredno jer se zemlja „suočava sa više problema“, je apsurdan. Umjetnost politike je predvideti razvoj i nositi se s njima kroz plan, znanje i hrabrost i ne trčati, kao što to čini Nova demokratija, iza razvoja, bez plana i znanja. Niti treba reagovati spazmatično, sa višestrukim povlačenjima čime se najavljuje da će ih biti i više u budućnosti.

U 2018. godini testirali smo granice nervozne Turske i pripremali smo se. Nova demokratija nije. Oči su joj bile fiksirane na stolicama moći i sve ostalo oko nje je potamnilo i činila se ravnodušnom. Do 2020. godine izgubljeno je dragoceno vreme i došlo je do niza povlačenja.

U 2015. godini, postojao je plan koji je uključivao rješenja za sva ključna pitanja, poput spora oko imena, kiparskog pitanja, teritorijalnih voda. Što se tiče ovog posljednjeg, plan je bio zatvoriti zalive i razmestiti medijalne linije, kako bi zemlja rasla. Da se prošire teritorijalne vode i da Grčka stekne Ekskluzivnu ekonomsku zonu (EEZ). Ja sam bio prvi ministar koji je promovisao takav plan. Potom se nastojalo provesti plan pozivanjem na međunarodno pravo, tako da za vreme rešavanja našeg spora s Italijom ne bi bilo ustupaka našeg nacionalnog suvereniteta, kao što je to uradila Nova demokratija. Sa proširenjem na 12 milja plus zalivi, grčko-italijanski EEZ automatski nije mogao više uključivati ​​ono što je tražila Italija i ono što je Nova demokratija na kraju bezrezervno nudila.

Proširenjem teritorijalnih voda sadržaj pregovora s Albanijom o EEZ drastično je smanjen za 94%. Pravo rešenje je na taj način postalo lakše. Rad je obavljen u istom smeru na zalivima, srednjim linijama i teritorijalnim vodama Krita, kada sam i predvidio buduće provokacije od strane Turske.

Do 2015. godine iz grčke rasprave nestala je odredba Međunarodnog prava za zatvaranje zaliva i razgraničenje medijalnih linija. Kada sam uzeo ta predviđanja iz „škrinje“ međunarodnog prava i pripremio predsedničke dekrete, napale su me snage s obiljem prigovora iz gotovo svih oblasti. Pokušajima diskreditacije tepolitike i ličnim napadima. Samo podsećam.

Moje prvo predviđanje na temu 12 milja bilo je promovisanje tih prava u zakonodavnom poretku i na pravi političko-diplomatski način. EEZ, teritorijalno more, zalivi i medijalne linije imaju svoj redosled kako bi imali maksimalan učinak. Zatvaranje zaliva značilo je da se propusti pretvaraju u “unutrašnje vode” u kojima je suverenitet države apsolutni. Zalivi postaju neka vrsta “ne suvog tla”. Krajevi zaliva povezani su ravnim linijama koje se nazivaju medijalnim linijama (postoje 4 vrste). Ova dva poteza se najavljuju i šalju u UN čim se završe. Važnost zaliva i medijalnih linija ne odnosi se samo na “teritorijalno” širenje države, već i na činjenicu da je razgraničenje EEZ-a i teritorijalnog mora, nakon što su zalivi i medijalna linija osigurani, polazi od potonjeg, a ne od “unutrašnjih plaža” u zalivima. Isto tako, kada se neko složi za granice EEZ pre zatvaranja zaliva, jedan je deo već izgubio, a koji bi nastao da je EEZ krenuo iz medijalne linije. Manipulacija od strane Nove demokratije o EEZ i širenje teritorijalne zone nisu to uzeli u obzir. Stranka je bez oklevanja sledila isti kurs. Dokaz da nije i još uvijek nema strategiju.

Drugi element plana delomičnog širenja teritorijalnih voda bio je odredba da, čim zatvorimo zalive i nacrtamo medijalne linije, izvršimo tromjesečno proširenje teritorijalnih voda na sledeća područja zemlje, da bi se na kraju godine dogodilo ukupno planirano širenje teritorijalnih voda. U oktobru 2018. u Jonskom moru i delu mora kod severnog Krita. U januaru 2019. godine predviđen je čitav Krit i druga ostrva. U aprilu 2019. kopnena Grčka do Soluna i tako dalje. Prednost ovog plana je bila što nije prihvatio ni teoriju o tome da imamo samo prava u Jonskom moru, niti se slagao sa stavom da ćemo se povući pred Turskom ako pokrenemo zone na rate. To je zato što je Grčka do danas u ime nepokazivanja namere da se povuče pred turskom prijetnjom delomičnim širenjem teritorijalnih voda, nikada nije iskoristila svoja prava, ni pod kojim okolnostima. De facto je odustala od njih. Što zapravo predstavlja maksimalno povlačenje. Argument protiv postepenog širenja teritorijalnih voda verovatno bi imao neku vrednost kada bi takav plan započeo i završio u Jonskom moru.

Treće, prvi dekret predsednika Republike, koji sam pripremio, uključivao je, zajedno s Jonskim morem i Južnim Peloponezom, ostrva Kythira i Antikythira. Između njih, te između potonje i Krita, predviđena su dva koridora, kako bi se osigurala međunarodna plovidba. Ovaj potez opovrgnuo je argument da Grčka odmah želi pretvoriti Egej u zatvoreno more. Pored toga, ona je razotkrila Tursku i potaknula je da u praksi odustane od svojih ratnih izjava (pitanje o kojem neću javno raspravljati). Sledom toga, povlačenje, i to izjavljujem, odnosilo bi se na to da se ta proširenja ne osiguraju za dva ostrva.

Širenje teritorijalnih voda bilo bi provedeno predsjedničkim uredbama, jer oni provode akte postojećeg zakonodavstva (ratifikacija / inkorporacija grčkog parlamenta iz Međunarodnog pomorskog prava iz 1982.) i kako je u bitnome navedeno u tadašnjem zakonu, njegovo implementacija je zahtevala predsedničke uredbe. Kod nas se donošenje zakona ne vrši od nacrta, osim ako tako nešto nije izričito predviđeno. To kažem tako da bih ušutkao poznate fobičke argumente koji su sprečili prethodnu vlast u tako korektnom činu. I, da budem jasan, kada sam dao ostavku, predsednički ukazi su već bili prosleđeni predsedniku Republike i o tome je obavešten premijer, pre nego što su mi vraćeni nakon moje ostavke. Niko se nije iznenadio. Neki ljudi iz tadašnje vlade nisu želeli da se moj politički plan provede. Pozvali su se na potrebu zakona umesto predsedničke uredbe, kako bi se PD odbacili, a zakon čak i ne utvrdio. Znamo još od davnina da politika presuđuje po rezultatu, a ne po izgovorima.

Bavio sam se politikom gledajući unapred, procenjujući šta dolazi i šta treba učiniti. Nakon proučavanja i formulisanja strategije. Htio sam planom sprečiti situacije i koristeći se svim pravno-tehničkim i diplomatskim sredstvima. Naprotiv, Nova demokratija se trenutno bori s postojećom pripremom bez realizacije ukupnog plana. Zauzvrat, ona čini polovinu stvari koje je pre dve godine koristila za demoniziranje kao slučaj izdaje. Čini nedopustive ustupke. Zbunjuje redoslid stvari i nastavlja da ne razumije. Bojim se da je zemlja data za pravo. Nadam se da nisam u pravu. / ibna

* Nikos Kotzias je bivši ministar spoljnih poslova, član pokreta PRATTO, profesor međunarodnih odnosa za spoljnu politiku PA.PEI, autor