OP / ED: Istina o Prespanskom sporazumu – maksimalistička kritika ili maksimalističko povlačenje?

OP / ED: Istina o Prespanskom sporazumu – maksimalistička kritika ili maksimalističko povlačenje?

Autor: Nikos Kotzias *

U nizu članaka kritikovao sam spoljnu politiku Nove demokratije (ND), posebno u vezi s ekskluzivnim ekonomskim zonama s Italijom i Egiptom. Iz nekog razloga, samo oni koji znaju, određeni broj Syrizine 53 grupe i neo-semiti Syrize smatrali su kako je ova kritika prema ND-u upućena prema njima. Napali su me, ne moje stavove, već mene lično. I naravno da sam odgovorio i nastaviću odgovarati kad bude potrebno onima koji brane Mitsotakizam. Mnogi od njih učinili su isto 1989. godine, kada sam se prvi usprotivio levičarstvu – vladi Mitsotakisovog oca, „prljavoj ’89“ kako smo ga prozvali, zajedno s Lefterisom Papadopulosom, kao i ovu neistorijsku saradnju levog i desnog neoliberalizma.

U odgovorima kroz svoje članke nisam nikoga naveo po imenu. Ono što radim je da procenjujem i karakterišem politike i pričam o činjenicama. Naveo sam elemente samih sporazuma kao i međunarodnog prava. Postavljao sam pitanja. Jasno i iskreno. Iz sadržaja mojih tekstova nema opravdanja za lične napade, kao što je to bio slučaj posljednjih sedmica u nizu članaka, posebno u „Novinama urednika“ i u postovima nekih od članova Syrizine 53 Grupe i direktora neo-semitesa. Levici je potreban dijalog o suštini i činjenicama, a ne lična karakterizacija kako bi je neki podredili “mitsotakizmu”.

Pored ličnih napada, u seriji ovih tekstova postoje dva argumenta. Prvo je da sam maksimalista. Da nisam shvatio smisao i duh Prespanskog sporazuma! U stvari, prema nekim članovima tzv 53, sporazum je stvaranje vlastite politike. Prema neo-semitima, osim toga, on je postignut samo zahvaljujući njima. Istina je da su, nakon što je sazreo , “53” podržali Prespanski sporazum. Član parlamenta iz KINAL-a učinio je isto. Primjećujem, na kraju, da su neo-semiti nastali samo osam meseci nakon potpisivanja Sporazuma iz Prespe. Završili sunakon velikog talasa pretnji i uvreda.

Što se tiče Prespanskog sporazuma, gore spomenuti „savez“ „prisiljava“ me da primetim sledeće:

1. Postoji li (ne više) izraz u Prespanskom sporazumu ili čak reč koja je proizvod njihovog vlastitog doprinosa? Ne. Ni jednom! Nikada nisu ništa doprineli formulisanju i pregovorima Sporazuma.

2. Je li u tri grupe koje su pregovarale (političke, diplomatske i službene) bila jedna osoba koja ima veze s njima i njihovim pogledima? Ni jedna.

Ni takozvana 53 ni neo-semiti nisu bili potpuno uključeni u pisanje i pregovore o Sporazumu. Rekao bih da je to logično. Ali, ovo zahteva malo više skromnosti kada se pretvaraju da su tela „Prespanskog duha“ koja „nisam razumeo“. Neučesnici moraju učestvovati skromno.

3. Kad me je predsednik ANEL-a napao zbog sporazuma iz Prespe, je li bilo ministra koji me branio? Ne. U stvari, u kabinetu je vodeći zvaničnik izjavio da „voli svoje stavove i ima odličnu saradnju sa njim“.

4. Kada su aktuelni ministar spoljnih poslova i vodstvo Ministarstva spoljnih poslova 2019. godine izveli potpuni frontalni napad na diplomatski tim koji je napravio MO sa Skopljem i pregovorima za Sporazum iz Prespe, i skinuo ih sa  pozicija, bilo i trenutaka kada su ih neki od gore navedenih odbranili? Ne. Bili su potpuno ravnodušni prema ljudima koji su doprineli Sporazumu iz Prespe. Logično, sanjali su o metafizičkoj podeli: uvreda za nas i slava njima.

5. Kada su pokušali da me ucenjuju i prete meni i mojoj porodici, je li bilo čak i onih koji danas kažu da su me branili „noktima i zubima“ koji su uzeli telefon da bi mi rekli dobru reč u znak solidarnosti ili ste poslali poruku podrške? Ne. To je svakako njihovo pravo. Ali posle ne bi trebali lagati.

6. Kada smo u Savetu ministara razgovarali o nacrtu Sporazuma koji sam napisao i dostavio na čitanje i komentar, dvoje se nije složilo. Jedan nije došao jer nije hteo termin „Makedonija“. Druga, vodeća figura u 53, nije „htela“ da težimo za složenim imenom, poput onog sa pojmom „Sever“. Nakon što je pozitivno pozdravio činjenicu da će biti dogovora, jer kako je ispravno ustanovio da će to biti „Game Changer“ (promeniće igru), optužio me za maksimalizam. Ustvrdio je da nema potrebe za promenom imena tadašnje BJRM (tj. da ostane, “Republika Makedonija”) i da stoga ne traži promene u svom Ustavu. Optužbe za maksimalizam povodom EEZ-a nisu nove. Korišten je i za Sporazum iz Prespe.

7. Ne zaboravimo da su me rukovodioci iz istog političkog prostora optuživali i za nacionalizam i bahatost tokom pregovora o Sporazumu iz Prespe. U stvari, A. Iraklidis je tvrdio u Avgiju da je Sporazum proizvod nametanja grčkog ekstremnog nacionalizma i šovinizma sa moje strane. Prema tome, trenutna kategorija nacionalizma, bez ikakvog definisanja, i maksimalizma, nastavak je stavova njihovih rukovodilaca čak i kad sam se borio za Sporazum iz Prespe. Ne zaboravimo da mnogi koji osuđuju patriotizam grčke levice, u ime „antinacionalizma“, pokazuju potpuno razumevanje turskog šovinizma. Zaista ih je pretekao Čavoušogou koji je rekao da su “Tsipras i Kotzias nacionalisti za razliku od Mitsotakisa”.

S istim argumentom s kojim su se suočili iz Sporazuma iz Prespe, maksimalizma i nešto nacionalizma, danas su se suočili sa svakom kritikom Mitsotakisove vlade i njene vanjske politike, posebno za EGZ. Pa da vidimo, umjesto njihovih uvreda, pitanja na koja ostavljaju neodgovorene ili „odgovorene“ bez objašnjenja:

Prvo pitanje koje sam im postavio bilo je da li smatraju ispravnim da u Sporazumu o EEZ-u s Egiptom nema „početnih točaka“. Očigledno trenutno žele da otkriju šta su ove „točke“. Još strpljivo čekam odgovor.

Drugo je pitanje bilo može li Grčka i treba proširiti svoju obalnu zonu do Južnog Krita nakon zatvaranja uvala i crtanja polaznih linija, ili se ona odriče tog prava koje joj je dodeljeno Međunarodnim pomorskim pravom? Dozvolite mi da kažem drugi način; Da li provodimo ili ne ono na koje nesumnjivo imamo pravo po međunarodnom pravu? U stvari kad Turska krši ne samo međunarodno pravo, već čak i loš Madridski sporazum?

Treće je pitanje imaju li ostrva poput Gavdosa i Koufonissija uticaj i slažu li se s Vladom ND-a koja to u stvari poništava. Sa svoje strane, ne slučajno a) pozvali me da se ne bavim takvim „trivijalnim pitanjima“, b) kako ne bi odgovorili na pitanje da li je Mitsotakis dobro odbio da pripiše uticaj ovim ostrvima (!), Oni mi odgovaraju, da bih ga odbranio, „ali nemaju 100% uticaj“. Pitam vas da li prihvataju nulti uticaj koji je Mitsotakis prihvatio i oni odgovaraju da nemaju puni utjecaj …

Četvrto pitanje je bilo da li Krit ima puni uticaj ili ne. Oni odgovaraju da nema. To se poklapa sa stajalištem Turske i Vlade ND-a. Ali izbegavaju objasniti zašto.

Da biste shvatili značaj 3. i četvrtog pitanja, podsećam vas da je ostrvo Sassona, malo ostrvo ispred Albanije, površine 5,7 m², bez stalnog stanovništva, koje je nekad spadalo u Jonska ostrva, u albansko-italijanskom sporazumu EEZ dobilo 100% uticaj. Nije li, dakle, logično tvrditi da puni uticaj ima Krit, peto najveće ostrvo na Mediteranu, površine 8.336 m2. (1463 puta veći od Sassone); Ostrva Diapontia s površinom od 17,65 m² i 1340 stanovnika pripisano je Sporazumu s Italijom između 30% do 70% utjecaja. Koufonisi s površinom od 5,25 m² (gotovo koliko i Sassona) i ekonomska aktivnost primljena Sporazumom s Egiptom O% (da nula uticaja). Nisam tražio 100% uticaj na ostrva južno od Krita, ali pitao sam imaju li uopšte uticaja. I u osnovi, odgovor je ili nemaju pravo na čak 1% uticaja, ili nije važno imaju li ili nemaju, kao da je to miraz iz grudi bake vlade ND-a i „mi dajte svoj uticaj gdje god želimo”.

Stoga sam ocenio da Sporazum s Egiptom, kao ni s Italijom, nije kompromis, jer su u spornim pitanjima 5 + 4 (odnosno) druge dve države dobile sve što su tvrdile, a Grčka nije dobila ništa što je tražila. Istakao sam, dakle, da se dobre ponude ne postižu na taj način. Kad se postavi svih devet pitanja u pregovorima, kritička formulacija nije maksimalistička, ali je povlačenje maksimalističko. Povlačenje koje, čini se, nekima ne smeta, koliko i otkrivanje samog povlačenja, kao i uticaj koji ovo otkrovenje ima na ljude. Na kraju, tvrdio sam da ako neka zemlja prođe kroz teška vremena, to ne može biti razlog za stalno povlačenje, odustajanje od svojih prava i predaju drugoj strani i onome što ta strana tvrdi. Naprotiv.

PS.1. Kako se u 4 teksta ponavljaju kao optužba da sam u Ministarstvu spoljnih poslova bio saradnik G. Papandreoua, podsjetim ih da sam se pridružio Ministarstvu spoljnih poslova kao stručnjak 1992. godine nakon javnog konkursa. Tadašnje rukovodstvo Ministarstva spoljnih poslova odbilo je da na mene primeni rezultate konkursa. Uzeli su većinu ostalih! U uzastopnim suđenjima, i protiv ND i protiv PASOK-a, pravda je nametnula očigledno: poštovanje rezultata i moje zapošljavanje u Ministarstvu spoljnih poslova. Neka svi pokazuju na mene, čak i jedan prvorazredni političar, koji je odustao od svojih stavova od rukovodstva stranke i zatim se pridružio javnosti konkursom i uvodnom ocenom.

PS.2. Unutar samog Ministarstva bile su poznate moje nesuglasice oko nekoliko pitanja s pregovaračkom linijom, i prije svega Annanovim planom i Madridskim sporazumom. Zbog tog neslaganja mnogi su me čak pokušali disciplinirati. Dakle, ne bi trebali pitati kad ne znaju. Tračevi među njima nisu argument.

PS.3. Ekstremni desničari i neo-semiti me optužuju da imam Ch. Rozakis kao predsednika Naučnog saveta za vrijeme mog mandata u ministarstvu. Pogrešno je dogmatično verovati da, pluralisti poput mene (treba videti samo Naučni savet Ministarstva spoljnih poslova u celini, ali i sve ostale izbore / stavove koje sam doneo kao ministar) slažem se sa mišljenjima svih onih sa kojima sarađujem. Nikad me nije bilo strah raditi s ljudima različitih mišljenja. Sa saborcima i vladajućim sistemom nisam hteo raditi./ibna

* Nikos Kotzias je bivši ministar spoljnih poslova Grčke, član levičarskog patriotskog pokreta PRATTO, profesor međunarodnih odnosa-spoljne politike i autor