OP/ED: Izgledi za Grčku kao “meku silu” (“soft power”)na Balkanskokm poluostrvu

OP/ED: Izgledi za Grčku kao “meku silu” (“soft power”)na Balkanskokm poluostrvu

Ioannis Brachos

Na prvoj konferenciji za štampu u Briselu, predsednica Evropske komisije izjavila je da će voditi „geopolitičku evropsku komisiju“, čak osuđujući Finsku i Francusku zbog nedostatka ambicija u graničnoj bezbednosti i proširenja na zemlje zapadnog Balkana. I to s pravom: Evropljani neće verovati u Evropu, sve dok EU nije u stanju da se njen glas čuje na međunarodnoj sceni, bilo da se radi o klimi, migracijama ili miru i stabilnosti.

Međutim, nedavni događaji u odnosima EU sa Moskvom, Ankarom, Kijevom i događaji u Palestini ostavili su Briselu i evropskim prestonicama zabrinjavajući osećaj da je „geopolitička Evropska komisija“ samo slogan i preimenovanje Junckerove „Komisije za politiku“.

Da bi Evropska komisija ispunila svoju ambiciju, dužna je da traži blisku saradnju sa ostalim institucijama EU i sa važnim prestonicama, koje su zbog svoje istorije i iskustva često sposobnije da intervenišu u ppjedinim oblastima planete.

Rezultat ove stvarnosti je neformalna promenljiva geometrija u geopolitičkoj intervenciji EU, gde države članice sa istorijskim prisustvom i iskustvom u regionima u stvari imaju važniju ulogu u oblikovanju geopolitičke agende Evropske komisije.

Severni tok je odličan primer neslaganja u retorici i delovanju država članica, podrivajući ne samo Zeleni pakt, već i energetsku bezbednost EU, zajednički stav Rusije i Ukrajine. Od stabilizacionih napora u Sahelu do odnosa EU-Kina i Indo-pacifički region, načini za postizanje efikasnog jedinstva delovanja EU još uvek nisu nađeni.

Čini se da EU očekuje da SAD u njeno ime kreiraju svoju bezbednosnu i odbrambenu politiku. Ova opcija predstavlja nesposobnost EU da interveniše na geopolitičkom nivou. EU mora nastaviti da preduzima nove inicijative za bezbednost i odbranu u duhu komplementarnosti sa NATO-om. Evropska komisija je pozvana da igra važnu ulogu u ovom naporu.

Na savremenoj geopolitičkoj sceni rivalstvo i savezi često se iskristališu u trgovini, ekonomiji i tehnologiji. Isto se mora uraditi i sa spoljnom politikom EU. U tom svetlu, inicijative Evropske komisije u evro-turskim odnosima i na zapadnom Balkanu kao zajedničkoj komponenti EU određuju tok bilateralnih odnosa u regionu.

EU naglašava sprovođenje spoljne politike Grčke, kao „meka sila“ na zapadnom Balkanu i u evro-turskim odnosima, ima potencijal da postane eksponent te vrste politike u regionu.

Široko je verovanje da grčke ekonomske odnose određuje EU, a SAD geopolitički razvoj u regionu. Ova teoretska šema u ovom periodu nije dovoljna za nadogradnju spoljne politike, jer postoji rizik da se ona dovede do nivoa autopilota.

Savezi su važni, ali u moderno doba potrebne su specifične inicijative kako bi Grčka aktivno učestvovala u rastućem evropskom konsenzusu na Balkanu.

U tom kontekstu, inicijative za ekonomsku, kulturnu i javnu diplomatiju na zapadnom Balkanu i bilateralno sa Turskom su od najveće važnosti, ističući Grčku kao „mekuevropsku silu“ u regionu. Primeri akcija su humanitarna i razvojna saradnja, zelena i digitalna tranzicija i tehnološka saradnja kroz čvorišta za inovacije u regionu.

Javne reference vlade o povratku zemlje na Balkan, posle premijerovih sastanaka na marginama Foruma u ​​Delfima, dobar su početak, ali izraz „susedna zemlja“ samo izaziva urnebes na Zapadnom Balkanu.

Iz komunikacionih razloga, vladini mediji sistematski najavljuju kolaps turske ekonomije, dok su svesni ekonomskog uticaja takvog razvoja događaja na Grčku. Podršku turskoj ekonomiji daju i EU i jake evropske zemlje sa značajnim investicijama u Turskoj.

Izbori vlade za komunikaciju iz unutrašnjih političkih razloga podrivaju sposobnost zemlje da interveniše u donošenju evropskih politika na zapadnom Balkanu i u evro-turskim odnosima.

Politički konsenzus o spoljnim poslovima mora prevazilaziti konsenzus na visokom nivou i odražavati se u konkretnim političkim akcijama.

U tom smislu, potrebna je promena kulture u našoj spoljnoj politici, kako bi se zemlja pojavila kao lider „meke moći“ u regionu, sprovodeći evropsku i nacionalnu politiku. / ibna

* Ioannis Brachos je ekonomista (master, doktor ekonomskih nauka) – bivši generalni sekretar za međunarodne ekonomske odnose Ministarstva spoljnih poslova. Stavovi su strogo lični.