OP/ED – Kineski bogati medeni mesec na zapadnom Balkanu

OP/ED – Kineski bogati medeni mesec na zapadnom Balkanu

Napisao Harun Karčić *

U članku Haruna Karčića objavljenom na web lokaciji istraživačkog centra Kraljevskog udruženog zavoda za usluge (RUSI) pod nazivom Kineski medeni mesec na zapadnom Balkanu, analizira se kineski prodor na zapadni Balkan kroz investicije, napominjući da je, nakon nestabilne tranzicije od komunizma do demokratije, zapadni Balkan postaje kineski raj.

Članak se odnosi na saradnju Bosne i Hercegovine sa državnom korporacijom za građevinsko inženjerstvo na izgradnji tunela južno od slikovitog grada Mostara, gde izgradnja deonice autoputa Počitelj-Zvirovići, duga 11,75 kilometara, vredi oko 100 miliona evra. Nekoliko meseci ranije, prvi tim kineskih inženjera stigao je u bosanski grad Tuzla za izgradnju projekta Blok 7, termoelektrane sa kreditom vrednim 700 miliona evra, finansiranog od strane Ekim banke iz Kine. To predstavlja najveću pojedinačnu investiciju u zemlji od kraja rata 1992-95.

Ali zašto bi Kina investirala u siromašni region na jugoistočnom delu Evrope koji je poznat po svojoj endemskoj korupciji i lošim ekonomijama?

Evo pozadine. Kina je 2013. godine predstavila svoju Inicijativu za pojas i put, veliki plan koji ima za cilj obezbeđenje kopnenih i pomorskih trgovinskih puteva iz Azije u Evropu i Afriku. Zapadni Balkan, strateški pozicioniran na južnom evropskom krilu, smatra se ključnom pristupnom tačkom za Kinu da stigne do centralne Evrope i šire. U praktičnom smislu, kineskom teretnom brodu je daleko lakše i jeftinije da se usidri u grčku luku Pirej, a zatim cestom i železnicom prevozi svoju robu prema zemljama centralne, istočne i zapadne Evrope, umesto da ide u severnu (i daleku skuplje) luke Roterdam ili Hamburg. Prema strateškoj računici Pekinga, Balkan je samo tranzitni koridor ka unosnijim zapadnoevropskim tržištima, na kojima leže stvarni kineski interesi i gde je potrošnja domaćinstava po glavi stanovnika među najvećim na svetu.

Da bi ublažio politički teren, Peking je počeo da održava godišnje samite ’17 +1 ‘sa državama istočne i južne Evrope kako bi razgovarao o mogućnostima ulaganja. Na tim samitima Peking je počeo da mami kratkoročne zemlje zapadnog Balkana poput Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije, Severne Makedonije, pa čak i Grčke svojim povoljnim kreditima i izdašnim šemama povrata. Bila je to ponuda koju su malo država mogli odbiti.

Peking je potom prešao na čistu valutu. Polazna tačka bila je grčka luka Pirej na najjužnijem kraju regije i najbrže rastuća evropska luka. Sada je u stvarnosti u kineskim rukama, jer je kompanija China Ocean Shipping Compani uložila 600 miliona evra u lučke objekte i stekla kontrolni udeo u lučkoj upravi. Severno od Grčke, Kina je uložila velika sredstva u Srbiju i Crnu Goru. Obim trgovine između Srbije i Kine nastavlja da se širi, dostigavši 2,1 milijardu evra u 2018. godini. Sa kineskim investicijama vrednim 10 milijardi dolara, Srbija je na vrhu liste država Centralne i Istočne Evrope uključenih u okvir ’17 +1 ‘osmišljen za saradnju između Kine i Centralne i istočnoevropske zemlje.

Međutim, vodeći kineski investicioni projekat u regionu, iako je mnogo puta odlagan, jeste železnička linija koja povezuje Beograd sa Budimpeštom. Uz uglavnom kineske zajmove, Mađarska i Srbija dogovorile su se da modernizuju svoje deonice na 350-kilometarskoj liniji Budimpešta – Beograd po ukupnoj ceni od oko četiri milijarde evra, podeljenoj između dve zemlje. Još jedan veliki projekat, koji je izazvao pažnju aktivista za ljudska prava, je Huaveijev sistem nadzora grada Safe Citi koji se sastoji od 1.000 kamera visoke definicije na 800 lokacija širom glavnog grada Srbije. Koristeći veštačku inteligenciju, sistem će koristiti softver za prepoznavanje lica i registarskih tablica i sve prikupljene informacije dostaviti Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije. U Crnoj Gori, državi članici NATO-a, China Road and Bridge Corporation (CRBC) gradi prvu deonicu crnogorskog kraka autoputa Bar – Boljare, pokrivenu zajmom od kineske Ekim banke u iznosu od 796 miliona evra. Kina je takođe postala najveći investitor u Crnoj Gori sa 70 miliona evra direktnih investicija u prvoj polovini ove godine, prema Centralnoj banci Crne Gore. U Hrvatskoj CRBC gradi Pelješki most koji finansira EU (Evropska komisija je za njega obezbedila 357 miliona evra ili otprilike 85% procenjene cene projekta).

Kineski prodor na zapadni Balkan ne treba da čudi.

Loša investiciona klima, nejasan učinak njene ekonomije i neuspeli napori na privatizaciji državnih preduzeća iz komunizma doveli su do toga da je čitav region privukao malo stranih direktnih investicija. Kina je ovo videla kao priliku i jednostavno je popunila prazninu nastalu postepenim povlačenjem Vašingtona i nečinjenjem EU.

Balkanske političke elite ne žale se na Kineze. U auri sve veće kleptokratske autoritarnosti, moćnici regiona shvatili su da bi radije poslovali s Pekingom nego sa Briselom. Uostalom, Peking im neće predavati o medijima i ličnim slobodama, niti će se protiviti sumnjivim poslovima, odbacivanjima ili sličnim koruptivnim postupcima. Pored toga, među balkanskim političkim elitama, ali sve više i među stanovništvom, Kina se smatra pouzdanim izvorom ekonomskog rasta koji čuva lokalna radna mesta. Na primer, dok bi MMF ili EU mogli zahtevati privatizaciju preduzeća iz doba komunizma, što bi neizbežno rezultiralo gubitkom posla za nekvalifikovane radnike, Peking postiže mnogo više od pukog popločavanja grubog balkanskog terena za svoj koridor Pojas i put. Namerno ciljajući na izgradnju kritične infrastrukture, Kina u stvari stvara nove ekonomske zavisnosti u inostranstvu. Dakle, ako balkanska zemlja zadužiteljka podmiri dugove, postoji ozbiljan rizik da će kineska državna kompanija preuzeti vlasništvo nad infrastrukturom koju je izgradila i kojom će upravljati decenijama dok se dug ne isplati. Sićušna država Crna Gora je u opasnosti jer Kini duguje 40% ukupnog spoljnog duga.

Kina će – kao i bilo koja druga velika sila – takođe koristiti svoja ulaganja u inostranstvu kao političku polugu za izvlačenje ustupaka kada su u pitanju kineska pitanja ljudskih prava od međunarodnog značaja, poput masovnog zatvaranja muslimanskih Ujgura u Sinđijangu ili represije na Tibetu. Primer je Srbija, najbliži saveznik Pekinga na Balkanu, koji je odlučno branio kinesku politiku u Sinđijangu.

Treće, kineske investicije u inostranstvu služe domaćim ciljevima i legitimišu vladajuću Komunističku partiju i prikazuju je kao dobroćudnog Velikog brata koji brine o regionu koji je Zapad zanemario.

Dok Moskva razvija svoj vlastiti politički otisak kroz panslovenske, kulturne, energetske i medijske kampanje, Kina je usredsređena na razvoj infrastrukture gde zapadne države nerado ulažu. Međutim, za razliku od Rusije, čiji je glavni cilj na zapadnom Balkanu da zaustavi širenje NATO-a i EU, čini se da je kineski pristup „prvo posao, a kasnije politika“. To mami kratkovide balkanske političke elite koje perspektivu pridruživanja EU ili NATO-u vide kao daleku budućnost, pa je stoga veće angažovanje sa Kinom primamljiva pomoćna opcija i način da ublaže uslovljavanje iz Brisela. Zajmovi sa niskim kamatama i izdašne šeme otplate za sada mogu biti primamljivi, ali dugoročno bi mogli završiti kao zamke.

Iako lokalne elite doživljavaju kineske investicije  kao priliku za brži razvoj, one (još?) nisu prerasle u institucionalizovanu sklonost Pekingu kao političkom modelu. Države zapadnog Balkana koje to još nisu učinile i dalje teže pridruživanju EU i NATO-u. Međutim, bez verodostojnog i vidljivog puta ka evroatlantskim integracijama – i to bi se moglo promeniti i region bi lako mogao da podlegne mamcu izdašnih kineskih ponuda. Srbija je primer zemlje koja se približava Pekingu, toliko blizu da predsednik Srbije Aleksandar Vučić zove kineskog predsednika Si Đinpinga „prijateljem i bratom“. U martu 2020. godine, dok je pandemija koronavirusa buktala i evropske države su se međusobno prepirale zbog odluke Nemačke da zabrani izvoz maski za lice, Kina je dovezla tone medicinske pomoći u Srbiju.

Dakle, dok je Zapad bio preokupiran Rusijom kao svojim glavnim rivalom u ovom turbulentnom delu Evrope, Kina se polako, ali neprestano angažovala za investicije širom regiona i postavljala temelje za predstojeću geopolitičku bitku na pragu EU. / ibna

* Harun Karčić je novinar i politički analitičar sa sjedištem u Sarajevu koji pokriva strane uticaje na Balkanu. * Dr Harun Karčić je spoljnopolitički novinar koji izveštava o Balkanu i Turskoj