OP / ED Nikos Kotzias: Spoljna politika i pripremni pregovori

OP / ED Nikos Kotzias: Spoljna politika i pripremni pregovori

Piše Nikos Kotzias *

Pripremne konsultacije između Grčke i Turske nisu samo neki razgovori koji se vode bez svrhe. Oni čine strukturirani dijalog u koji obe strane ulažu niz ciljeva. Što se tiče pripremnih pregovora, stalni cilj u ime Grčke bio je (a) da se razmatra pitanje Ekskluzivne ekonomske zone i kontinentalnog pojasa i (b) da, ako se ne postigne dogovor, stvar će biti upućena Međunarodnom sudu pravde. Shodno tome, brojni političari koji žele umanjiti ulogu i značaj ovih pregovora verovatno bi se trebali ponovo fokusirati na ciljeve diplomatije, osim ako ne kriju druge ciljeve od gore pomenutih; povlačenja, možda, i pritisci protiv Republike Kipar.

Cilj je postizanje sporazuma o ovim pitanjima sa Turskom. Ne mogu da vidim kako je to danas moguće, osim ako se ne dogode ustupci bez principa. Naravno, s druge strane, država mora pokušati da uspe u istražnim razgovorima postavljanjem uslova, povlačenjem crvenih linija i pružanjem tačnih informacija međunarodnoj zajednici. Ako se istražni razgovori nastave, i dok god se nastavljaju, cilj mora biti pravovremeno uspostavljanje osnovnih strategija. Prvi i najvažniji cilj mora biti, u ovom kontekstu i pod trenutnim okolnostima, da Turska bude primorana da pristupi i potpiše međunarodno pomorsko pravo. Jer, na osnovu čega bismo mogli da vodimo bilo kakav ozbiljan razgovor bez dogovora dveju strana u vezi sa ulogom pomorskog prava?

Deo sporazuma sa Turskom treba da bude da, ako se pokrene postupak zajedničkog upućivanja tog pitanja na Međunarodni sud pravde, paralelno sa postupkom utvrđivanja zajedničkog zahteva, mora se postaviti drugi cilj: uklanjanje “casus belli” u turskoj nacionalnoj skupštini. Njegovo postojanje nije samo provokativno, već postaje čudan turski argument.

Potreban je krajnji oprez kako bi vlada izbegla ponavljanje jedne od svojih grešaka u pomorskim zonama: gubljenje iz vida racionalnog i pravnog poretka stvari. Podseća se da, ako neko izabere put zajedničkog upućivanja sa drugom stranom i podnese žalbu Međunarodnom sudu pravde, proizilazi da oni neće imati pravo da prošire svoje teritorijalne vode kako je predviđeno pravima registrovanim u međunarodnom pravu. Opasnost leži u činjenici da će sud uzeti u obzir raspodelu EEZ između dve strane i potencijalno grčkih obalnih zona od 6 do 12 milja, uključujući zalive. Stoga treći cilj mora biti blagovremena priprema pomorskih zona koje daju suverenitet nad „nesušnim zemljištem“ i da se potrebni predsednički ukazi donesu u pravo vreme. Potrebna je detaljna pažnja u pripremi mapa koje podržavaju EEZ i predlog kontinentalnog pojasa u slučaju da se dostave Međunarodnom sudu pravde, jer će sud dobiti slične mape iz Turske na kojima će turski EEZ biti ilegalno prikazan tako da uključuje teritorije trenutno se smatraju “sivim površinama”.

Pravilna priprema za priznavanje međunarodnog prava od strane Turske, uklanjanje Casus Belli i mapa, uz pravilnu upotrebu međunarodnog prava olakšavaju rešenje pod istragom. U isto vreme, ova tri elementa predstavljaju moćno oružje u svakoj fazi, u slučaju da istražni razgovori ne daju rezultate i dođe do „igre krivice“.

Veliki značaj, cilj broj četiri , leži u pripremi Grčke s obzirom na istražne razgovore. Ovo zahteva:

(a) Da Grčka pokaže ozbiljnost. Diplomatija ne može nastaviti da deluje kao vladin PR štos u kojem se svaka tačka pregovora paradira u javnosti. Nikada u prethodnih 60 rundi nije napravljena takva predstava koja je objektivno u suprotnosti sa preduslovom da se diplomatiji pristupi kao vrlo ozbiljnoj stvari, odnosno trezvenošću i strpljenjem. Vlada mora prestati da se troši na komunikacijske igre i fokusira se na suštinu. Jedino objašnjenje ove komunikacione opsesije je da oni žele da dezorijentišu i prikriju moguća povlačenja.

(b) Da grčka vlada, možda iz razloga nesigurnosti i skrivene agende, ne dozvoljava Turskoj da koristi međunarodnu propagandu. Jednostavno je neprihvatljivo ne odgovoriti čak ni na Čavušogluovu izjavu 12. januara 2021. godine, prema kojoj je Grčka bila prinuđena da se uključi u istražne pregovore pod nemačkim pritiskom; ili da ne pruži nikakvo objašnjenje međunarodnoj zajednici o turskim revizijama-provokacijama u vezi sa sivim zonama ili o razoružanju njenih ostrva, uprkos okupaciji Kipra i provokacijama u Imiji. Turska nema ovlašćenje da postavi takav zahtev, kako zbog toga što nije bila obuhvaćena Pariškim sporazumom iz 1946. godine, tako i zato što, posle izmena i dopuna Ugovora iz Montreja, nema pravnu osnovu za postavljanje takve tvrdnje. Grčka vlada sve ovo mora objasniti strpljenjem i upornošću; štaviše, trebalo bi objasniti da svakom međunarodnom sporazumu prethodi međunarodno pravo odbrane.

(c) Da zemlja u istražne pregovore uđe dobro pripremljena . U Ministarstvu postoje desetine studija na tu temu koje su izvodili visokokvalifikovani domaći i strani naučnici. Treba ih staviti u upotrebu. Takođe postoji potreba da se grčki stavovi sistematičnije i na bolji način prezentuju u međunarodnoj naučnoj štampi i da se bolje iskoriste publikacije koje su proučavale sudije i njihovi saradnici.

(d) Da se ​​zemlja ne uputi na sastanak sa manjom delegacijom od delegacije Turske. Jednakost u pregovorima mora biti apsolutna u svim oblastima. Pored toga, ostavlja loš utisak kada grčka delegacija, prvi put nakon 60 sastanaka, ne uključi ni jednog jedinog stručnjaka za međunarodno pravo ili da je član delegacije neiskusna osoba koja u stvari nije upoznata sa temom istražnih šregovora i grčko-turskim odnosima.

(e) Konačno, činjenica da postoji latentna agenda koja uključuje koncesije ne znači da njegovo telo nema jasne političke izbore; niti da oni sami moraju objasniti svoja traženja kako bi ih neko mogao razumeti. / ibna

* Nikos Kotzias je emeritus profesor međunarodnih odnosa i spoljne politike, bivši ministar spoljnih poslova, član Pokreta PRATTO i autor.

Izvor: Kathimerini