OP/ED – Pojačana regionalna saradnja kao protivotrov za izolaciju i introvertnost

OP/ED – Pojačana regionalna saradnja kao protivotrov za izolaciju i introvertnost

Autor Nikos Christodoulides *

Događaji poslednjih godina na međunarodnom nivou, uključujući ekonomsku krizu, imigraciju, porast ksenofobije, terorizma i efekte klimatskih promena, teže da ospore dobro uspostavljene principe međunarodnog sistema u onom obliku u kojem su bili u velikoj meri prihvaćen od svih međunarodnih aktera, posebno posle hladnog rata. Ovi izazovi gurnuli su brojne države, između ostalog, u snažnu političku zatvorenost, aktiviranje refleksa samoodbrane i izbor usamljenih puteva za rešavanje ovih problema. Globalno izbijanje pandemije koronavirusa 2020. godine nažalost pogoršalo je ovaj trend, navodeći još više država da traže nacionalna rešenja i slede izolovane puteve.

Iako se čini da ovaj pristup usvaja sve veći broj zemalja, ostaje činjenica da se čini da takvi recepti nisu prikladni kao trajna rešenja, zbog čega je njihova efikasnost upitna. Kao alternativa rešavanju višestrukih međunarodnih i regionalnih izazova, većina zemalja šireg regiona Istočnog Mediterana i Bliskog Istoka sledi drugačiji model koji se fokusira na konsolidaciju kulturne saradnje i multilateralizma.

Razvoj događaja u regionu 2020. godine potvrđuje pomenuto, jer nesumnjivo dokazuje čvrsto držanje država u regionu ovom pristupu i da, nasuprot opštem trendu jačanja izolacije otkrivenom na međunarodnom nivou, oni biraju put saradnje. Indikativno, pominjem brojne događaje u poslednjih godinu dana koji dokazuju da, uprkos međunarodnim i regionalnim izazovima, većina zemalja u regionu različito pristupa razvoju i usvaja alternativne prakse da bi ih rešila:

– Potpisivanje statuta 22. septembra uspostavljenog od strane Energetskog foruma u ​​Kairu, u kome Egipat, Kipar, Grčka, Izrael, Palestina, Jordan i Italija učestvuju kao članovi.

– Nastavak, jačanje i širenje tripartitne saradnje u regionu koja se proširuje na ad hoc i tematske osnove i druge zemlje. S tim u vezi, podsećam na sastanak ministara spoljnih poslova Egipta, Kipra, Grčke, Francuske i Italije u Kairu i multilateralni virtuelni sastanak usred pandemije uz učešće Kipra, Grčke, Egipta, Francuske i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

– Odluka usvojena za uspostavljanje Stalnog sekretarijata tripartitnih partnerstava u Nikoziji i njeno delovanje u roku od 2021. godine.

– Potpisivanje transnacionalnog sporazuma za gasovod EastMed u Atini između Grčke, Kipra i Izraela.

-Nedavni sporazum između Republike Kipar i SAD o osnivanju Regionalnog centra za obuku (CICLOPS) na Kipru za bezbednost kopna, mora i luka.

– Normalizacija odnosa Izraela sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinom.

– Početak pregovora između Izraela i Libana o demarkaciji njihovih pomorskih granica, kako bi se uklonile prepreke eksploataciji ugljovodonika u potencijalno bogatom morskom području.

-Munacionalna vazduhoplovna vežba „MEDUSA 2020“ u kontekstu tripartitne saradnje između Kipra, Grčke i Egipta, uz učešće Francuske i Ujedinjenih Arapskih Emirata 2020. godine.

Ovo je samo nekoliko regionalnih primera koji odražavaju filozofiju država u širem regionu i njihove stavove prema najefikasnijem načinu rešavanja trenutnih izazova, ali i boljem iskorišćavanju postojećih izgleda. Istovremeno, događaji koji su se već dogodili na bilateralnoj i multilateralnoj osnovi ojačaće u neposrednoj budućnosti – tokom 2021. godine – pristup u korist regionalne saradnje i sinergije. Paralelni indikativni razvoj od posebne važnosti leži u činjenici da, pored regionalne saradnje na transnacionalnom nivou, može se otkriti i jačanje relevantne regionalne saradnje od strane nedržavnih aktera, kao što su privatni sektor, univerziteti i drugi koji koriste razvijanje transnacionalnih partnerstava kao infrastrukture, temelja i pokretačke snage.

Nesumnjivo je da događaji u širem regionu uz pojačanu saradnju država, uvek na osnovu pozitivnog pristupa, stvaraju infrastrukturu za sve države u regionu da institucionalizuju svoju saradnju kada politički uslovi dozvole, uspostavljanjem regionalne bezbednosti i saradnje. Agencija bi, bez izuzetaka, trebala biti formirana na osnovu pozitivnog pristupa i uz minimalne uslove poštovanja međunarodnog prava, posvećenosti dobrosusedskim odnosima i poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta svake države.

Uspostavljanje takvog foruma za regionalnu saradnju kao dugoročni cilj i kada to politički razvoj i realnost dopuste, ne samo da će popuniti prazninu – budući da je širi region Istočnog Mediterana i Bliskog Istoka možda jedina regija na svetu u kojoj postoji nema takvu formaciju – ali štaviše, to takođe može delovati kao pomoć u rešavanju problema i izazova koji prete i negativno utiču na sve nas, dok će dodatno poboljšati izglede za bolje i efikasnije korišćenje prilika koje se javljaju u našem regionu. Paralelno, takav razvoj događaja mogao bi da prenese pozitivnu poruku na međunarodnom nivou u vreme kada se dovodi u pitanje značaj i dodana vrednost partnerstava i multilateralizma, nudeći tako alternativu rastućem globalnom izolacionističkom trendu.

Bez sumnje, u vreme kada države okreću leđa multilateralizmu i biraju izolovane puteve zbog pandemije, istovremeno države regiona idu drugim putem, stvarajući zajednički narativ sa pozitivnim pristupom, i rade zajedno na promociji vizija saradnje, mira, stabilnosti i prosperiteta u širem regionu. U tom kontekstu, oni takođe prenose jasnu poruku onim zemljama u regionu – koje predstavljaju manjinu – a koje biraju konfrontaciju i topovsku diplomatiju prošlog doba, da takva praksa ne može ponuditi trajna rešenja ili dugoročno služenje nacionalnim ciljevima. Istovremeno, isticanjem pozitivnog pristupa i dobrosusedskih odnosa na osnovu međunarodnog prava kao minimalnih preduslova njihove saradnje, države regiona izražavaju spremnost za rad sa svim zemljama, bez ikakvih izuzetaka. /ibna

* Nikos Christodoulides je ministar spoljnih poslova Republike Kipar

Izvor: Fileleftheros