OP / ED: Politički lideri postali taoci, društvo u očaju

OP / ED: Politički lideri postali taoci, društvo u očaju

Autor: Spiros Sideris

U vreme kada grčko društvo želi da vidi političke rukovodioce, a posebno lidere stranaka, koalicije i opozicije, koji bi upravljali krizom kao niko drugi na na svetu, u stvarnosti vide lidere zarobljene u mikropolitici partijskih mehanizama koji, na žalost, dokazuju svoju neadekvatnost.

Lideri političkih partija, bez vizije, plana i volje da odvedu Grčku do neophodne duboke i  rekonstrukcije na više nivoa usredsređene na ljude i njihove potrebe, troše su u onome čime mogu da upravljaju: mikropolitici i unutarstranačkom rivalstvu, ostavljajući građane i društvo u očaju.

Ono što se dogodilo u prvim danima nove godine, odlučno je potvrdilo neadekvatnost lidera političkih formacija u zemlji da bezbedno vode građane kroz zdravstvenu krizu i njene posledice u ekonomiji, radu, obrazovanju, socijalnoj pravdi.

Poslednja, samo po nazivu, rekonstrukcija Mitsotakisove Vlade naglasila je nesposobnost premijera da odluči šta je definisano kao njegova odgovornost – imenovanje i razrešenje članova njegove Vlade.

Jednostavno čitanje promena u članovima Vlade pokazuje stidljivost, zavisnost od političkih i poslovnih interesa, otuđenost od stvarnosti građana. Novim sastavom Vlade ojačana je tvrda desnica, koja je prešla granice ekstremne desnice. Bivši premijer Antonis Samaras zvanično je kreator politike Kyriakosa Mitsotakisa, pošto mu jeje povezan sa najmanje pet ministara, kao i tri parlamentarna predstavnika stranke. Slučajno? Verovatno ne.

Umereno krilo Nove demokratije nema prisustvo u Vladi, dok drugi bivši premijer i portparol velike baze stranke, Kostas Karamanlis, izgleda da u njoj nema bitnu ulogu.

S pogledom na izbore koji će se održati kada on odluči, Kyriakos Mitsotakis pokušava da ujedini tvrdo jezgro desnice i krajnje desnice svog društva i stranke, istovremeno prateći neoliberalni dnevni red koji su mu nametnuli (?) biznis centri koji ga podržavaju na više načina.

Talac političkih ravnoteža, u stranci koju ne definiše, i poslovnih krugova kojima je obećao „dati mesec“ kako bi dobio njihovu podršku, Kyriakos Mitsotakis već izgleda – ako već nije – marioneta na političkoj sceni .

S druge strane, lider najveće opozicione stranke i bivši premijer Alexsis Tsipras pokušava, godinu i po dana nakon poraza SIRIZE od Nove demokratijeu julu 2019. godine, da pronađe svoj opozicioni tempo i reorganizuje svoju stranku. Avaj, uzalud.

Bilo je potrebno više od šest meseci da se analiziraju uzroci poraza na izborima, konačno potvrdivši da manjina SIRIZA-e želi zatvorenu autoreferencijalnu političku formaciju, narcisoidnu, potpuno neupućenu u društvenu stvarnost, sa interesom da se fokusira na pitanja koja nisu glavni problemi društva. Čak su i promene koje je Tsipras pokušao u organima stranke više ličile na rešavanje situacije između raznih tendencija i grupa, nego na obnavljanje i isticanje krivice onih članova koji su stranku doveli do izbornog poraza.

Čak su i sve inicijative koje je Tsipras preduzeo u opoziciji prema zaista problematičnoj Vladi Nove demokratije propale potezima i izjavama partijskih zvaničnika, slabeći tako ionako slab profil glavnog lidera opozicije.

Predsednik SIRIZA-e, koji je nesumnjivo bio glavna osoba odgovorna za dovođenje stranke na vlast, talac je mikropolitičkih interesa, ideoloških tendencija i sumnjive adekvatnosti članova, što ga udaljava od dominantnih pitanja života građana. Štaviše, ne samo retorika već i politika SIRIZE i njenog predsednika izgubila je svežinu, viziju, plan za novu Vladu, podrivajući proširenje i ometajući njen razvoj.

U drugoj stranci levog centra, KINAL, njegov lider Fofi Gennimata, pokušava da se održi u rukovodstvu podeljene stranke i duhova slavne prošlosti, pokušavajući očajnički da održi ravnotežu između desnog i levog krila, a čiji je jedini cilj sprečavanja stranke da se raspusti i da ne služi građanima, taocima sujete svog predsednika.

Konačno, druga tradicionalna parlamentarna stranka, Grčka komunistička partija (KKE), ostaje čvrsto posvećena politici i retorici druge ere kao talac straha od suočavanja sa sadašnjošću. / Ibna