OP/ED: Zabrinutost zbog zabrane korištenja Facebooka Eleni Akriti

OP/ED: Zabrinutost zbog zabrane korištenja Facebooka Eleni Akriti

Autor: Christos Koutsonasios *

Društvene mreže nesumnjivo predstavljaju veliku mogućnost da se bilo ko, bez obzira ko je, slobodno izrazi. Kažem mogućnost a ne stvarnost. Jaka stvarnost, a ne stvarna mogućnost. Po prvi put na polju cirkulacije ideja, svako može postati novinar za sebe, imati javnu platformu, saopštavati svoje stavove ili stavove drugih bez obaveza i zaduživanja ekonomskim i političkim agentima, bez ucene, cenzure i samo- cenzurisanja.

Ova sredstva mogu biti slobodno korištena ali se može biti i osuđivan, kritikovan, sučeljavan, ocenjivan; ovo je suština demokratije u društvu koje želi i za koje se tvrdi da se nazivaju demokratskim. Retorika koja se koristi može biti oštra, blaga, obložena šećerom, propagandna, besmislena, površna, dok je repertoar takođe neograničen; politička, socijalna, kulturna, lična, jednostavna zabava, pesme, fotografije itd.

To su mogućnosti, ali kako se oblikuje stvarnost?

Bili bismo vrlo romantični, možda naivni i u svakom slučaju nerealni da verujemo da su nadnacionalni poslovni moguli poput Facebook-a ili Twitter-a pokrenuli ove platforme koje budu domaćini milijardama korisnika sa jedinom svrhom: da promovišu slobodan protok ideja. Njihova primarna briga je poslovna dobit i donekle je to legitimno, jer su u stvari preduzeća i njihov profit je ogroman. Oni istovremeno stvaraju ogromnu bazu podataka koja sadrži sve vrste ličnih podataka; politički stavovi, lični ukusi, lični podaci, preferencije potrošača i slično, što samo po sebi, bez trgovanja u tu svrhu, predstavlja alat broj jedan za vlade, političke stranke, kompanije, oglašivače.

Funkcija društvenih mreža je neprozirna; niko zaista ne može reći ko gleda snimke, kakve se odluke donose i kada se donose, kada i zašto neka karakteristika treba da se doda i kada će biti uklonjena. Niko ne poznaje odnose društvenih mreža sa vladama, stranačkim vezama, kompanijama. Trebalo bi da postoje neki okviri i neki principi, ali su opšti, nespecifikovani i obično ih primenjuju ala carte neki anonimusi zvani Facebook ili Twitter Team, koji izriču sankcije poput privremenih blokada.

Nedavna zabrana udaljavanjem sa Fejsbuka u trajanju od 30 dana Eleni Akrita, ali i drugih novinara, ukazuje na pristrasnost, cenzuru i političku celishodnost. Akritin acerbični komentar, koji ispunjava i infiltrira se, muči administraciju, muči vladu koja je uspostavila monofoniju u glavnim medijima i dosadan je uglavnom zato što ima veliki domet; njen komentar doseže preko 100.000 čitalaca, broj koji nijedan glavni medij nikada nije mogao postići. Ako je nekoga iznervirao i ako je jedan od Akritinih komentara smatrao uvredljivim, ima svako zakonsko pravo da se obrati sudu, kako nalaže zakon o štampi. Bilo koja druga akcija i kazna koja joj je anonimno izrečena putem Fejsbuka čista je cenzura i na kraju krajeva, svakoga, čak i Akritu, svakodnevno osuđuju za ono što napišu i ocenjuju hiljade čitalaca. Ovo je, na kraju krajeva, je suština demokratije. /ibna

* Christos Koutsonasios je pravnik i član Političkog sekretarijata PRATTO