OP/ED: Zašto su preporuke Daniela Serwera o Bosni i Hercegovini apsolutni nonsens?

OP/ED: Zašto su preporuke Daniela Serwera o Bosni i Hercegovini apsolutni nonsens?

Na internet stranici peacefare.net ugledni profesor Daniel Serwer objavio je set svojih preporuka o budućnosti angažmana SAD na Balkanu, posebno u Bosni i Hercegovini. Kada se ove preporuke uporede sa stvarnim stanjem na terenu, jedini zaključak je da predstavljaju kompletan nonsens.

Evo i zašto.

Ako se vratimo u istoriju Balkana, ne dalje od 1878. godine, videćemo da je u to vreme prostor Bosne i Hercegovine bio negde na kraj Otomanskog carstva a Porta u Istanbulu nije bila previše zainteresovana za razvoj ovog slepog creva, u kojem su već počele pobune ne-muslimanskog stanovništva. Porti je bilo važno da BiH bude tampon zona prema Austro-Ugarskoj Monarhiji, koja je imala svoju tampon zonu (Krajina). U ovom “vilajetu” se iz Istanbula dolazilo po kazni a lokalni moćnici – begovi su imali skoro neograničenu vlast. Srbi i Hrvati su mogli da budu ugledni trgovci i poštovane zanatlije ali im je za to trebalo daleko više novca i vremena nego muslimanskom stanovništvu. Stanje se nije menjalo godinama a onda su se velike sile okupile na Berlinskom kongresu na kojem je odlučena sudbina BiH.

Navodno, obrazlažući potrebu da Austro-Ugarska Monarhija okupira, a kasnije i anektira, Bosnu i Hercegovinu, ministar spoljnih poslova Monarhije, Gyula Andrássy, rekao je da se u tom delu Balkana “stanovništvo sastoji od muslimana, pravoslavnih i katolika, koji ne žive odvojeno, već izmešani po istim okruzima, varošima i selima” ali i da je odatle u Monarhiju izbeglo preko 200 000 ljudi koji ne žele da se vrate. Za ova tri naroda je rekao da žive u tolikom antagonizmu da je neophodna strana sila da spreči sukobe u Monarhiji susednoj zemlji.

Nakon ulaska Austro-Ugarskih trupa u BiH, koji nije bio lagan i uz odobravanje stanovništva nego uz žestoke oružane sukobe uglavnom sa muslimanskim stanovništvom, za upravnika je postavljen Benjamin Kalay, koji je, gle čuda, pokušao da napravi ono što gospodin Serwer predlaže – građansku opciju.

Ono što nije uspelo tada zbog protivljenja “pravoslavaca i katolika” ne može proći ni danas, ali su se i okolnosti malo izmenile. Naime, građanska država pretpostavlja princip izbora “jedan čovek – jedan glas” što bi dalje dovelo do dominacije Bošnjaka u državi.

Ne, ovo nije paranoja. Podsetiću da je popis stanovništva 2013. godine pokazao da u BiH većinuu predstavljaju Bošnjaci čiji su politički predstavnici u više navrata izjavili da upravo oni, kao većinski narod treba da obezbede da se ostala dva konstitutivna naroda, ali i oni koji im ne pripadaju, osećaju bezbedno i imaju sva prava.

Dakle, Bošnjaci treba da Srbima, Hrvatima i ostalima obezbede sva prava… gde je tu “građansko”.

Od kraja rata do danas, bošnjački lideri govore o tome da i Sebi i Hrvati imaju “matičnu zemlju” a Bošnjaci nemaju i to bi trebala biti BiH, povezana jakim vezama sa Turskom. Međutim, u toj takvoj državi nema mesta za priču o “građanskoj opciji”. Jako brzo bi se bošnjački politički lideri našli pred dilemom – da li napustiti principe “matične države Bošnjaka” za koju su se borili  decenijama, ili napustiti teoriju “građanske države”. Jasno je kakvu bi opciju izabrali.

“Jedan čovek – jedan glas” je princip koji bi produbio sukob između samih Bošnjaka a zatim i između tri konstitutivna naroda. Umesto da dovede do stabilizacije situacije, postao bi svoja suprotnost. Tako to ide u ovoj zemlji.

Što se tiče uticaja Rusije i Kine, bilo bi lepo da se, umesto njegovog slabljenja, razmisli o saradnji koja bi dovela do poboljšanja političke situacije u zemlji. Ali tu se već umeša i ekonomija…

Jako je lepo iz bezbednosti svoga doma teoretisati o angažmanu u nekon stranoj zemlji, ma koliko se za tu tematiku neko smatrao stručnim. Sasvim je druga stvar živeti u državi kakvu sugeriše gospodin Serwer. Država u kojoj bi trebali da nestanu entiteti i kantoni ne bi bila dobro rešenje. Izmene Ustava jesu neophodne, u smislu provođenja presude Sejdić-Finci, ali se te izmene ne smiju smatrati raspakivanjem Dejtonskog sporazuma. Moraju ostati samo i isključivo izmene Ustava u tom delu, i nigde više.

Na kraju se postavlja logično pitanje – šta je najbolja opcija za budućnost BiH?

Odgovor je jednostavan: onakva država kakva je i predviđena Dejtonom – država tri RAVNOPRAVNA naroda i dva entiteta.