OSCE zabrinut zbog mera protiv lažnih vesti o coronavirusu

OSCE zabrinut zbog mera protiv lažnih vesti o coronavirusu

Predstavnik OSCE-a za slobodu medija Harlem Désir i šef Misije OSCE-a u Bosni i Hercegovini (BiH) Kathleen Kavalec izrazili su danas zabrinutost nakon najave o uvođenju novih mera protiv širenja panike i „lažnih vesti” u vezi sa koronavirusom u zemlji.

U saopštenju za javnost, OSCE napominje da je Republika Srpska prošlog četvrtka izdala uredbu da je tokom vanrednog stanja uvela kaznene mere, uključujući novčane kazne, za širenje “lažnih vesti” o koronavirusu u medijima i na društvenim mrežama, koje izazivaju paniku. Prema medijskim izveštajima, slične mere su usvojene i u Brčko distriktu, dok je ministar unutrašnjih poslova Federacije Bosne i Hercegovine predložio da Federalna vlada uvede zabrane vezane za izveštavanje o „lažnim vijestima“ ili tvrdnjama.

„Potpuno razumem cilj borbe protiv širenja lažnih informacija koje stvaraju paniku i nered tokom ove zdravstvene krize, ali dotično zakonodavstvo ne bi trebalo da ometa slobodan rad novinara ili njihovu sposobnost da izveštavaju o pandemiji i pružaju informacije potrebne javni. Štampa je neizostavan saveznik u pružanju važnih informacija građanima i u borbi protiv „lažnih vesti“, rekao je Désir.

“Misija OSCE-a u Bosni i Hercegovini nije upoznata sa pojedinostima novih mera. Najbolji odgovor na zabrinutost zbog širenja “lažnih vijesti” je da vlasti što više komuniciraju sa svojim građanima, tako da im se daju pouzdane informacije o preduzetim merama, pravima i obavezama ljudi i preduzeća i kako se ponašati u ovim izazovnim vremenima. Cenzura i ograničavanje slobode izražavanja nisu od pomoći i mogu ugroziti poverenje u institucije.”

Désir i Kavalec pozvali su se na zajedničku izjavu koju je predstavnik prošle nedelje objavio zajedno sa Davidom Kayeom, specijalnim izvestiocem UN o unapređenju i zaštiti prava na slobodu mišljenja i izražavanja, i Edisonom Lanzom, specijalnim izvestiocem IACHR-a za slobodu izražavanja, u kojoj se ističe da: „Od suštinskog je značaja da vlade i internet kompanije u prvi mah adresiraju dezinformacije tako što pružaju pouzdane informacije. To može doći u obliku snažne javne poruke, podrške saopštenjima javnih institucija i hitne podrške javnom RTV servisu i lokalnom novinarstvu (na primer, putem reklama za javno zdravstvo)”.