Pre četvrt veka, a možda i duže, bila je hit pesma grupe Familija: “Ja se često pitam da li umem, da li sam u pravu”, posle čega je sledio zarazni refren: “Pa-pa-paranoja!”
Danas je to postao refren srpske opozicije.
Đilas, Marinika, Ponoš, Lazović, Aleksić i kompanija, pošto su iscrpli sva moguća opravdanja za dosadašnji neuspeh svojih uličnih revolucija: hladno vreme, velike vrućine, godišnji odmori i slično, stali su pred ogledalo i zaključili da njima ništa ne fali, da su lepi i pametni i da je jedini razlog što neprestano gube na izborima to što se između njih i naroda isprečio Aleksandar Vučić.
Kao onaj impotentni muškarac u treger majici što opali ženi šamar i kaže: “Ti si kriva!”, taj rad…
Pretendenti na vlast u Srbiji zaključili su da ih Vučić prisluškuje.
Radomir Lazović, na primer, zaključio je to dedukcijom. Govoreći o onome što se dešavalo na sednici Skupštine Srbije u ponedeljak, on je kazao da mu se “čini da ponašanje vlasti nije bilo spontano”. Ko je mogao da zna da će opozicija u Skupštini napraviti cirkus, ako ih nije prisluškivao, pita se Lazović.
I ovaj čovek je izabran da predstavlja građane Srbije? Jedan je od prvih 250 među nama?
U drugoj zemlji bi mu dodelili staratelja! Koga je iznenadilo lupanje u klupe, mahanje transparentima, duvanje u trube, kikotanje, čupanje mikrofona? (Dobro, Marinika s vinom jeste bilo novo, novo dno koje je probijeno u srpskom parlamentu…)
Koga nije?
Da li je iko očekivao da će učestvovati u raspravi o dnevnom redu, novim važnim zakonima i budžetu?
Pa tokom svih ovih godina svog političkog delovanja opozicija radi jednu i samo jednu stvar: organizuje propale mitinge i blokira saobraćaj.
Drugi jedan se pita kako je vlast znala da će blokirati Gazelu ako ih nisu prisluškivali.
Pa, rođaci, šta ste svaki put do sada radili osim što ste s platoa ispred Narodne skupštine u rastegnutoj koloni, da izgleda da vas je više, išli na Gazelu, zaričući se da “ovog puta nećete otići dok van ispune zahteve”, pa se pokupite kad vam se prispava?
Celo leto rođaci iz unutrašnjosti koji se spremaju na put pitaju Beograđane: “Je l’ Gazela prohodna posle šest?”
Danijela Nestorović, narodna poslanica koja je svojevremeno tvrdila da joj je neko izbušio gume, sve dok Đilas nije objasnio da je lagala, ubeđena je i da joj prisluškuju telefon. Biće da joj samo zuji u ušima…
Ali sve i da nije ovako, da je opozicija u stanju da smisli neku atraktivnu akciju, da ume i može da povede narod za sobom, da ima plan delovanja za šest meseci unapred… Zašto iko od njih smatra da bi vlast morala da ih prisluškuje da bi to saznala? Među liderima opozicionih stranaka gotovo da nema nijednog (i nijedne) a da nisu promenili više partijskih dresova. Stvar je jasna, vodili su se interesima, a ne ideologijom i političkim idejama. Koliko je muke, pameti, truda i para potrebno da se među njima nađe neko ko će uredno izveštavati koga treba i gde treba o svemu što se u opoziciji dešava?
Da ne ispadne da klevećemo i podmećemo, citiraćemo novu zvezdu na opozicionom nebu, prvaka kojeg su iznedrili novosadski protesti i koji je zbog njih bio u pritvoru, Mišu Bačulova. Na televiziji N1 je rekao:
– Shvatio sam u celoj ovoj mojoj političkoj borbi, u hodu sam učio, pažljivo sam slušao sve, i shvatio sam kako koja informacija kuda ide… Sve što sam rekao to je neko preduhitrio i to je bilo sprečeno. To znači da sam okružen ljudima koji otkrivaju informacije. Okružio sam se opozicijom! – kazao je, dodajući da u ovom trenutku neće nikoga direktno da imenuje, ali da je shvatio da “informacije cure i da cure jako”.
Pa vi samo i dalje puštajte vodi da teče iz slavine dok se dogovarate o novoj blokadi.
Vidimo se na Gazeli!
OPOZICIJA