Partneri iz evrozone pozivaju Grčku da ispuni dogovorene fiskalne ciljeve

Partneri iz evrozone pozivaju Grčku da ispuni dogovorene fiskalne ciljeve

Visoki funkcioneri evrozone izrazili su zabrinutost zbog paketa mera pomoći koje je grčka vlada uvela ranije ove sedmice. Administracija premijera Tsiprasa je upozorena da bi usvojene mere mogle dovesti do toga da fiskalni ciljevi ne budu ispunjeni, uključujući cilj od primarnog suficita od 3,5% za 2019. godinu.

Smatra se da su takve zabrinutosti izražene na marginama sastanka Euroskupine u četvrtak, koji zvanično nije uključio Grčku na dnevni red. Međutim, zamenik ministra finansija Giorgos Houliarakis – koji je menjao odsutnog ministra finansija Euklida Cakalotosa – dobio je savet da Atina ispuni obaveze koje je potpisala nakon finansijskog spašavanja.

Houliarakis je ukratko predstavio vladin paket pomoći članovima Evrogrupe. Šef Evropskog mehanizma za stabilnost (ESM) Klaus Regling smatra da uvedene mere nisu „prijateljske za rast“, ​​naglašavajući da će biti održani sastanci s grčkim vlastima, kako bi se procenio fiskalni utjecaj posljednjih inicijativa.

“Mi smo zabrinuti zbog povećanja u finansijskim razlikama grčkih obveznica”, rekao je on, misleći na jaz između dobiti grčkih i nemačkih referentnih obveznica. Naglašavajući negativnu reakciju tržišta na mere koje je premijer Alexis Tsipras najavio prošle sedmice, on je napomenuo povećanje te razlike od 50 poena.

Regling je dodao da, iako nije izvršena konačna procjena mera, originalna ESM analiza pokazuje da cilj za primarni budžetski suficit od 3,5% bruto domaćeg proizvoda “neće biti postignut značajnom marginom, a još više u narednom godine.”

Zvaničnici evrozone uglavnom su se fokusirali na mere koje će se primenjivati 2019. godine, odnosno na broj poreznih olakšica i penzijski bonus. Za početak se smatra da takvi prilozi mogu biti nekompatibilni sa dogovorenim fiskalnim ciljevima, iako je premijer Tsipras jasno stavio do znanja da namerava poštovati obaveze preuzete nakon finansijskog spašavanja.

Sa druge strane, evropski komesar za finansijske poslove, Pierre Moscovici, je takođe istakao da neke od uvedenih mera mogu imati “fiskalni uticaj”, dodajući, međutim, da Grčka više nije pod ograničenjima programa spašavanja i vlada zemlje može da oblikuje svoje vlastite fiskalne politike sve dok se dogovoreni ciljevi ispunjavaju.

Štaviše, predsednik Evrogrupe, Mario Centeno, naglasio je potrebu da Atina ostane na reformskom putu kako bi se obnovilo poverenje investitora u ekonomiju.

Analitičari ističu da bi se moglo dogoditi da se stroža upozorenja Grčkoj dođu nakon evropskih izbora 26. maja. Sastanak Evrogrupe 13. juna se smatra ključnim jer se očekuje da će on uzeti u obzir rezultate trećeg pregleda grčke ekonomije nakon finansijskog spašavanja. Zemlje članice evrozone, kao što je Holandija, već su jasno stavile do znanja da bi nedostatak cilja primarnog viška od 3,5% bio neprihvatljiv./ibna