Pavlović: Privreda RS/BiH će platiti cenu pandemije

Pavlović: Privreda RS/BiH će platiti cenu pandemije

Piše: Zoran Pavlović

Ekonomija BiH je izvozno orijentisana i uglavnom uvozno zavisna od sirovina i materijala za doradu i proizvodnju, te se za potrebe građana uvozi mnogo proizvoda koje čak i sama privreda može proizvesti. Uvoz roba uglavnom zavisi od potrebe kupaca na domaćem tržištu, koje je male kupovne moći. Rezultati koje postiže ekonomija BiH zasnivaju se na geografskom položaju, lokalnoj radnoj snazi i dostupnim vrstama materijala i sirovina. Niske zarade sa velikim poreskim opterećenjem koje su nametnute od strane vladajućih koalicija u visini od oko 64% su takođe prisutne i predstavljaju opterećenje ekonomskom razvoju te konkurentnosti domaćih proizvoda.

Pandemija koronavirusom je počela sredinom marta u BiH i u RS-u, kao i u mnogim zemljama Zapadnog Balkana. Na scenu su tada stupili “Krizni štabovi” u oba entiteta koji su u saradnji sa vladama entiteta odmah primenili mere koje su videli u Kini, Južnoj Koreji i drugim zemljama koje su se prve suočile sa pandemijom – zatvori i/ili prekini skoro sve životne, kolektivne i privredne aktivnosti koje dovode ljude u situaciju da imaju međusobni kontakt u radu ili korištenju usluga.

Tercijalni sektor, a potom i proizvodnja, administrativne aktivnosti, škole, obdaništa i gotovo sve drugo je odlukama Kriznih štabova zaustavljeno u svim aspektima svojih aktivnosti. Neke proizvodne kompanije ipak ostaju da rade, uglavnom u doradnim poslovima, niskogradnji i izgradnji stanova.

Ekonomski život stavljen po strani, bez namere vlade(a) da preispitaju stvarne ekonomske, a time i fiskalne posledice novonastale situacije na direktne i indirektne poreze koji se prikupljaju. Ni praćenje smanjenja ekonomskih pokazatelja u istom periodu nije učinjeno jer “treba spasiti život građana” kako se isti ne bi zarazili jer “zdravstveni sistem nije pripremljen za pandemiju”.

Izvoz je registrovao pad od 30% u martu i aprilu, a gotovo isti procenat je registrovan i kod uvoza u BiH. Otežan transport, smanjenje i/ili prestanak u proizvodnji u zemljama okruženja i EU i smanjenje porudžbina iz BiH su tome značajno učestvovale.

Period privredne aktivnosti koji je zaustavljen od 15. marta do polovine maja je značajno uticao na pad svih fiskalnih prihoda u BiH, počev od pada priliva po osnovu indirektnih poreza, koji su registrovali u Upravi za indirektno oporezivanje, da je pad prihoda bio 23 % u mjesecu aprilu 2020 ili 156 miliona KM manje nego u istom mesecu 2019. Pad prihoda od PDV-a nije bio tako drastičan jer smo imali apokaliptičnu kupovina hrane i kućnu potrošnju koja je delimično smanjila pad. Pad prihoda se nastavio i u maju, tako da se sa smanjenjem pandemije ozbiljno razmišlja o smanjenju strogih zabrana rada i ograničenja koja su nametnuta privredi u cilju smanjenja infekcija korona virusom.

Što se tiče direktnih poreza, Poreska uprava Republike Srpske po osnovu direktnih poreza u martu je naplatila 49,1 miliona KM, što je za 29,4 miliona maraka manje nego u istom periodu prošle godine, tako da je pad uplata gotovo 37,5%. To nam daje realnu sliku problema koje je imala privreda Republike Srpske od početka pandemije. Taj trend se nastavlja i u maju mesecu.
Od početka pandemije najviše pažnje se posvetilo zdravstvenom sektoru, gde su javne nabavke vršene bez tenderskih procedura i/ili transparentnog pregovaračkog procesa od strane Kriznog staba, pa je zableženo da je u periodu korone došlo do velikih nabavki, često i po uslovima i cenama koje su bile nesrazmerno veće od uobičajenih. Na taj način je došlo do odliva enormnih iznosa iz budžeta, što nije bilo planirano.

Zbog svega toga BiH je pristupila novom zaduživanju, u početku za potrebe isplata redovnih obaveza iz entitetskih budžeta, a potom za potrebe podrške revitalizacije privrede, kako je objavljeno. Kao prvi kreditor je bio naravno MMF, koji je u kratkom roku odobrio za BiH povoljan kredit od 330 milona evra, koji je isplaćen Centralnoj banci. Na žalost, zbog složenosti pravno političke strukture u BiH taj novac je blokiran jer nije jasno kako će kantoni u Federaciji BiH izdati menice za 50% novaca koji treba da dobiju u okviru ove kreditne podrške Federaciji BiH, dok je to savim jasno kod Republike Srpske. U svakom slučaju novac je još blokiran u Centralnoj banci, a toliko je sada odmah potreban za svu moguću podršku mikro, malim i srednjim privrednim društvima u RS i BiH.

U cilju obezbeđivanja nedostajućih sredstava u budžetu, Vlada Republike Srpske je putem Banjalučke berze ponudila 300 miliona konvertibilnih maraka obveznica sa rokom dospeća od pet godina, ali je uspela da plasira samo oko 50%. Očigledno je da je strah investitora bio prisutan zbog korona virusa i u segmentu investicionih ulaganja u obveznice na domaćem tržištu, te je to sve uslovilo smanjen priliv u budžet Republike Srpske.

Prema programu kreditne pomoći EU prema zemljama Zapadnog Balkana, definisana je podrška BiH od EUR 250 miliona sa povoljnim kreditnim uslovima za podršku privredi kako bi se smanjio gubitak radnih mesta i pokretanje privrednih društava. Ovaj iznos još nije raspoloživ.

Sada kada sagledamo aktuelnu situaciju, sav teret pokretanja privrednih aktivnosti se stavio na teret privrede i privrednih društava, koja su i ranije teško poslovala, bez dovoljno obrtnih sredstava i sa nedostatkom kvalitetne radne snage. Taj toliko potrebni „re-start“ posle Covid-19 perioda neće biti ni malo lagan ako se u kratkom roku ne raspodele sredstva pomoći privredi. Uz to kupovna moć potrošača je smanjena, jer nema isplate ni onih plata koje su bile pre pandemije, a uz to se svi u privredi danas dodatno plaše najavama zdravstvenih stručnjaka da će se drugi val pandemije dogoditi već u septembru.

Zbog toga se investicije pa i planirana kapitalna ulaganja poslodavaca odlažu, kao i kupovine trajnih potrošnih dobara koja su potrebna građanima te to sve što dodatno komplikuje i otežava pokretanje privrednih aktivnosti.

Opšti utisak dodatno opterećuje svi mediji koji u prvi plan još uvek stavljaju stanje pandemije, a ne stanje privrede. Ono što dodatno nedostaje je optimizam i pozitivan pristup Vlade i medija, te predstavljanje aktivnih mera za oporavak, kako bi se podstakla privreda sa ciljem da već sada planira svoje aktivnosti na reaktivaciji proizvodnje i borbe za stare i nove kupce svojih roba i usluga.
Sve u svemu perspektiva i dinamika oporavka privrede Republike Srpske koja i pre Covid-19 pandemije bila u krizi i zanemarena od Vlade sada će posebno direktno zavisiti od aktivnih mera Vlade, te fokusiranja na rešavanje ključnih problema koje privrednici imaju. U kojoj meri će se u tu aktivnost uključiti sindikati, privrednici, ekonomski stučnjaci i svi drugi koji mogu pomoći u kreiranju aktivnih mera za oživljavanje privrede – videćemo, ali prema dosadašnjim aktivnostima koje su mlake i nefokusirane, teško je za privredu očekivati bolje dane u BiH I Republici Srpskoj.

*Zoran Pavlović je nezavisni ekonomski analitičar iz Banja Luke