Pet godina nakon usvajanja zajedničke Deklaracije EU i Turske razmišlja se o njenom ažuriranju

Pet godina nakon usvajanja zajedničke Deklaracije EU i Turske razmišlja se o njenom ažuriranju

Danas se navršava pet godina od usvajanja Zajedničke deklaracije EU i Turske, 18. marta 2016. godine, i potreba za njenim preispitivanjem i obnavljanjem deluje kao jednosmeran put. Barem to želi turska strana koja tvrdi da se situacija znatno promenila od perioda kada je Deklaracija potpisana.

Ovo je takođe naglasio turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu u zajedničkom intervjuu za agenciju Anadolija i državnu televiziju TRT.

„Poslali smo im naš predlog, nacrt naše mape puta. Sadaod njih čekamo odgovore”, rekao je Čavušoglu, dodajući da je odluka da se radi na mapi puta za odnose Turske i EU doneta sa predsednikom Saveta EU Charlesom Michelom. Dalje je objasnio da ova mapa uključuje ažuriranje poznatih problema u skladu sa trenutnom stvarnošću. Čavušoglu je s jedne strane naglasio da je pozitivna klima važna za odnose Turske i EU, ali s druge strane da Turska ima specifična očekivanja od EU, poput ažuriranja Carinske unije, liberalizacije viznog režima, ažuriranja sporazuma o imigraciji i borbi protiv terorizma.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell rekao je u ponedeljak na konferenciji za novinare da je u interesu Unije da podrži napore Turske da ugosti izbeglice i zaustavi ilegalnu imigraciju, dodajući da će EU nastojati da obnovi imigracioni sporazum sa Turskom iz 2016. godine.

Države članice i institucije EU trebalo bi prvo da razgovaraju međusobno, a zatim i sa Turskom o obnavljanju obaveze koja je zaključena 18. marta 2016. godine, primetio je Borrell.

Sporazum je „bio široko kritikovan“, ali je dao opipljive rezultate. „To je dovelo do značajnog smanjenja gubitaka života, smanjenja ilegalnih prelaza i poboljšanja situacije izbeglica i migranata u Turskoj“, rekao je Borrell.

Šef EU za spoljnu politiku takođe je naglasio da su izbeglice još uvek u Turskoj i da „i dalje trebaju našu podršku“.

Budući odnos Unije sa Turskom delimično će se zasnivati na obnovljenom sporazumu, rekao je, dodajući da je „u našem zajedničkom interesu“ da sprečimo ilegalnu imigraciju, izbegnemo gubitak života i „pomognemo Turskoj da podrži teret gostoprimstva za toliki broj ljudi na njenoj teritoriji “.

Berlin sporazum o EU i Turskoj smatra uspehom

Sporazum između EU i Turske potpisan pre pet godina predstavlja uspeh, navodi nemačka savezna Vlada. „Cilj ovog sporazuma je ograničiti imigraciju u Grčku, preko Turske. Obe strane su poštovale sporazum i sprovodile ga zajedno”, rekla je zamenica portparilke Vlade Ulrike Demmer u sredu u Berlinu.

Demmer je takođe rekla da sporazum predstavlja i efikasnu borbu protiv „smrtonosnog poslovnog modela“ trgovaca ljudima na Egeju. Broj ljudi koji ilegalno ulaze u Grčku znatno se smanjio, kao i broj umrlih u Egejskom moru.

Demmer je podsetila da je Turska primila 3,6 miliona izbeglica iz Sirije, o kojima se brine uz podršku EU. „Turska zaslužuje veliko priznanje za ovo“, rekla je ona. U ovom slučaju, zemlja se pokazala kao „vrlo pouzdan partner“. Zahvaljujući finansijskoj podršci EU, situacija migranata značajno se poboljšala.

Više od 1,8 miliona ljudi dobilo je podršku za svakodnevni život, 660.000 dece je moglo da pohađa školu, a već je obavljeno više od 14 miliona medicinskih poseta. „Dakle, ovo je vrlo dobro ulaganje sredstava“, rekla je Demmer.

EU i Turska, velika tranzitna zemlja, potpisale su sporazum 18. marta 2016. godine, pod pritiskom velikog priliva izbeglica.

Sporazumom je, između ostalog, predviđeno da Turska preduzima mere protiv ilegalne imigracije u EU i da Grčka može repatrirati migrante koji su ilegalno ušli na egejska ostrva.

Zauzvrat, EU finansijski podržava zemlju u zbrinjavanju izbeglica.

Kritičari ističu da je Grčka preopterećena brigom za ljude koji stižu na egejska ostrva. Tamo postoje kampovi, u kojima migranti i dalje žive delimično u jadnim uslovima. Zloglasni kamp Moria na Lesvosu uništen je vatrom u septembru 2020./ ibna