Pitanje migranata kao studija o nesposobnosti vlade

Pitanje migranata kao studija o nesposobnosti vlade

Tri meseca nisu dovoljna da bi se doneli zaključci o efektima novoimenovane vlade u Grčkoj, ali su dovoljno dug period da se donesu prvi zaključci, a pitanje izbeglica i migranata predstavlja studiju za funkcionisanje Vlade.

Sadašnja vlada je, u saradnji s kolosalnom komunikacionom strukturom spoljnih saradnika koju su podržali pristrani mediji od dana kada je bila opozicija, snažno poričila da nije poput prethodne „opsednute, najopasnije i najopasnije vlade od “Metapolitefsi” ere”, nego da imaju plan “znam šta želim i kako da to dobijem”.

Izjave poput ovih je vrlo lako sastaviti, jer svi znaju da je bez obzira na ishod to i dalje njihov grejs period. Međutim, postoje neka pitanja koja nemaju luksuz vremena. Već tri meseca vlada posmatra kako migrantski tokovi – kako su ih sami nazvali – rastu, a njihov broj preplavljuje ostrva. U Moriji je broj izbeglica sa 5.600 porastao na skoro 13.000, dok je u septembru oko 10.500 prešlo morsku granicu, postavivši trogodišnji rekord.

Do sada je vlada uvela KISEA (Savet vlade za spoljne poslove i odbranu) i Kabinet ministara samo da bi pokazala neki dokaz da nešto radi, mada to nije bilo od pomoći. Ceo njen plan je da pooštri procedure oko zahteva za prebivalište i azil, odnosno još više oteža život ugroženom stanovništvu koje stiže u Grčku, tako da se u zemlje porekla šalje poruka da putovanje u prvom redu ne treba ni pokušavati. Ipak, za to je potrebno vreme, a do tada vlada rizikuje da oko 100 hiljada „imigranata“ ostane zarobljeno u Grčkoj, bez ikakvog pojma šta sa njima da radi.

Njen odgovor na ovo pitanje bi mogao biti potpuni i krajnji neuspeh, ali na nivou upravljanja komunikacijama to deluje prilično dobro. Makis Voridis kaže da “nije svako ko ilegalno uđe u zemlju zaslužio na humanitarni tretman”, dok su drugi iskopali izjave Tasie Christodoulopoulou od pre pet godina. Olga Kefalogianni, koja pokušava da nađe mesto u sledećoj vladi nakon što je iz ove izostavljena, tvrdi da je udeo odgovornosti vlade SIRIZE  kada se radi o pitanje migracija ogroman, iako je broj dolazaka smanjen u poslednje tri godine, sve do jula kada je nova vlada preuzela vlast. Iako je očigledno da Erdogan igra po svojim pravilima, vlada ipak prebacuje krivicu na SIRIZA. Oni pokušavaju da dođu do čvrsto-desne, gotovo krajnje desne publike, one koja traži nehumano postupanje prema ovim ugroženim ljudima, kao i napade na stranke levice.

Prvi dokazi o nepripremljenosti i nesposobnosti vlade bili su primetni još ranije kada je Samothraki odsečen samo nedelju dana pre 15. avgusta, a da nije bio dostupan niti jedan brod. Dva broda biznismena Manoussisa, starog prijatelja bluza, pokvarila su se istovremeno i vlada je tamo stajala odbrojavajući dane. Da je pokazala bilo kakve znake sposobnosti, bilo je sigurno da će to mediji objaviti.

Ništa bolje nisu prošli ni kada se srušio Thomas Cook. Izveštaji rukovodilaca koji su prisustvovali čuvenom međuministarskom sastanku bili su burleska. Oni koji su trebali nešto da odluče su se okupili bez ikakve pripreme i jednostavno su sedeli tamo zureći jedni u druge, pitajući se da li neko zna kako da reši problem. Još jednom su im prijateljski mediji pomogli.

Prelazeći na ozbiljnije teme, ispostavilo se da je izostanak ikakvih spominjanja u vezi sa spoljnopolitičkim pitanjima iz vladinih programskih izjava, zajedno sa nastupom Kyriakosa Mitsotakisa na TIF-u, rezultat nedostatka spoljnopolitičkog okvira. O temi grčko-turskih odnosa, politika sniženih tonova omogućila je Turskoj da postane – zaista – još provokativnija, da preko Navtex-a blokira srce Egeja gotovo ceo mesec, prvi put ikad, dok turske bespilotne letelice lete iznad grčkih ratnih brodova. Nakon tri meseca, Kyriakos Mitsotakis je pritisnuo restart dugme „ličnim sastancima sa Erdoganom, u koje ima poverenje“. Očigledno misli da će na ličnom nivou s Erdoganom postići ono što Kostas Karamanlis, George Papandreou, Antonis Samaras i Alekis Cipras nisu uspeli. Možda trguje s njim.

Generalno, problemi koje stvara izvršna država postepeno se pojavljuju. Paralelna struktura upravljanja koja se sastoji od čuvara palate Maximos, koji deluju uz mehanizam 51 ministra i zamenika ministara – od kojih su 22 van parlamentarna – izaziva probleme i kočenje. Konačno, ključeve drži široka mreža vile Maximos, sa brojnim konsultantima za komunikacije koji su sada počeli da se jedni drugima unose u lice. / ibna