Političari u BiH još uvek raspravljaju o članstvu u NATO-u

Političari u BiH još uvek raspravljaju o članstvu u NATO-u

Devet meseci nakon izbora, Bosna i Hercegovina još uvek nema uspostavljenu izvršnu vlast. Savet ministara, kao vrsta državne vlade, još uvek radi u starom sastavu, rasprava o novom sastavuje još uvek daleko od stvarnosti, a novi uslovi se pojavljuju gotovo svakodnevno.

Tokom turbulentne posleratne istorije, BiH je imala duže periode u sličnoj situaciji, ali nikad u većoj neizvesnosti. U periodu dok je srpski član Predsedništva, MIlorad Dodik, bio predsedavajući, kandidat za novog predsedavajućeg Saveta ministara bio je njegov pomoćnik i visoki funkcioner Saveza nezavisnih socijaldemokrata, Zoran Tegeltija. Ali, bošnjački član, Šefik Džaferović, sledeći smernice svog stranačkog lidera Bakira Izetbegovića (Stranke demokratske akcije), postavio je nekoliko uslova za nastavak procesa nominacije. Jedan od njih je potpisivanje Akcionog plana za članstvo (MAP) sa NATO-om. Ovaj uslov, prema srpskoj strani, najveća je prepreka za uspostavljanje novog Saveta ministara.

Stavovi su toliko različiti da su Dodik i najviši funkcioneri Republike Srpske, zajedno sa poslanicima u entitetskom parlamentu, pre nekoliko meseci izglasali “vojnu neutralnost”. Usvojena je odgovarajuća Rezolucija i svi predstavnici RS u zajedničkim institucijama BiH su pozvani da je poštuju, bez obzira na činjenicu da je Ustavni sud RS odlučio da je Rezolucija politički, ali ne i pravni dokument i da ne podrazumeva nikakve obaveze.

Iako strane političkim razlozima opravdavaju svoje stavove, čini se da je jedini pravi razlog mnogo manje poetičan. Izgleda da je u pitanju – novac.

Prema podacima Spoljnotrgovinske komore BiH, BiH je 2018. godine izvezla oružje, municiju i delove za oružje vredno 205.070.665 KM (oko 102.535.332 evra). U prvih šest meseci 2019. godine to iznosi 88.048.683 KM (ili oko 44.024.341 evra). “Kolač” je veoma velik, ali BiH entiteti, Republika Srpska i Federacija BiH, očigledno nisu spremni da ga podele.

Činjenica je da je većina vojne industrije smeštena u Federaciji BiH i da su većina menadžera članovi Partije demokratske akcije. Ali, fabrike, iako njihovi proizvodi ispunjavaju NATO standarde, nisu u stanju da prodaju oružje i municiju zemljama NATO-a. Sada prodaju robu medijatorima koji i sami učestvuju u podeli kolača. Bez posrednika, teoretski, ove fabrike bi povećale prihode i stoga imaju najveći interes za članstvo u NATO-u u BiH.

Situacija u Republici Srpskoj je nešto drugačija. Ovaj entitet ima samo nekoliko fabrika u vojnoj industriji i oni nemaju veliki interes da postanu članice NATO-a. S druge strane, najmoćniji političar u Republici Srpskoj, Milorad Dodik, je pod američkim sankcijama kao “ruski čovek” na Balkanu. Njegovi sastanci s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom su nešto što se uvijek suočava s kritikama iz Federacije BiH. Ali, očigledno je da ruski interes nije da uđe u BiH, nego da spreči NATO da dođe u državu.

Rusija je u prošlosti obećala da će dati vrlo povoljne kredite Republici Srpskoj, ulagati u industriju i financijski pomoći ekonomiji RS. Ali ništa se od toga nije dogodilo.

Ponos vojne industrije RS, oklopno vozilo “Despot” , napravljen je u skladu sa standardima NATO-a, ali i da može da podnese nekoliko pogodaka NATO-ovih granata.

Promenom predsedavajućeg Predsedništva BiH pre nekoliko dana, kada je Dodik predao predsedavnje hrvatskom članu Željku Komšiću, priča je dobila sasvim drugačiji smer. Novi predsednik Srpske demokratske stranke, koja je opozicija u RS, Mirko Šarović nedavno je dao naslutiti da će biti voljan preuzeti poziciju predsedavajućeg Saveta ministara. Potom će Bosna i Hercegovina, verovatno, nastaviti put ka članstvu u NATO-u.

 

A neko će imati velike finansijske koristi.