Politički sukobi u Bugarskoj u vezi turskim uplitanjem se nastavljaju

Politički sukobi u Bugarskoj u vezi turskim uplitanjem se nastavljaju

Politička bura oko navodnog uplitanja Turske u kontroverzne bugarske amandmane na Zakon o verskim zajednicama nastavlja se  zahtevom oba manjinska partnera vlade i najveća opoziciona partija tražili pojašnjenja oko onog a što se dogodilo.

Spor je počeo 28. marta kada je turski ministar vanjskih poslova Mevlut savusoglu izjavio da je Ankara intervenisala protiv amandmana, za koje je opisao da su štetni za muslimansku versku zajednicu u Bugarskoj.

Izmene i dopune, koje su odobrene u drugom čitanju, predviđaju su odlaganje dugovanja verskih grupa prema državi. Najviše je pogođena kancelarija glavnog muftije, duhovnog vođe muslimanske manjine u Bugarskoj, koja navodno duguje više od osam miliona leva (oko četiri miliona evra) poreza. Verzija drugog čitanja se razlikovala od prve, u kojoj se predviđalo otpisivanje dugova prema verskim grupama.

U Parlamentu 29. marta, pokret Ujednjeni patrioti – vladin manjinski partner koji se usprotivio amandmanima – pozvao je ministarku spoljnih poslova Ekaterinu Zaharievu da objasni Domu koje su radnje poduzete u vezi sa izjavom Čavušoglua.

Lider parlamentarne grupe Ujedinjenih patriota, Volen Siderov, pozvao je premijera Bojka Borisova da razmotri to pitanje. Još jedan od vođa Ujedinjenih patriota, Valeri Simeonov, opisao je ovo pitanje kao “još jednu provokaciju od strane Turske”.

Treća stranka u grupi Ujedinjenih patriota, VMRO Krasimira Karakačanova, izdala je saopštenje u kojem se pita ko se meša u pitanja verskih grupa u Bugarskoj i zašto.

VMRO je pitao koji se interesi “traže da bi se oprostili dugovi i otvorile praznine za inostrano finansiranje verskih zajednica u Bugarskoj”.

Tokom rasprave u drugom čitanju, pokret Ujedinjeni patrioti je pokušao ali nije uspeo da izmeni amandmane kako bi zabranio strano finansiranje verskih grupa u Bugarskoj.

VMRO kaže da želi garancije da je bugarska politika zaštićena od spoljnih uticaja.

Kornelija Ninova, lider opozicione Bugarske socijalističke partije – koja trenutno bojkotuje sednice Narodne skupštine – opisala je to pitanje kao “neprihvatljivo mešanje u unutrašnje poslove naše zemlje”.

Ona je rekla da su amandmani koji predviđaju reprogramiranje dugova došli nakon intervencije Turske, što je predstavljalo pretnju nacionalnoj bezbednosti i etničkom miru u Bugarskoj.

Ninova je rekla da bi Borisov morao da odgovori kada i kako je vlada bila pod uticajem, i zašto je pristao na to.

BSP je pozvao Ujedinjene patriote da napuste vladajuću koaliciju, “inače bi učestvovanjem u ovom kabinetu značilo da oni odobravaju ovu politiku”. Ninova je pozvala glavnog tužioca da istraži da li je bilo stranog uticaja u unutrašnjim poslovima Bugarske a predsednika države, Roumena Radeva, da sazove sednicu Konsultativnog saveta za nacionalnu bezbednost o tom pitanju, kao i da stavi veto izmene i dopune Zakona o verskim zajednicama.

Bugarsko ministarstvo spoiljnih poslova saopštilo je 28. marta da je na zahtjev turskog ministra vanjskih poslova održan telefonski razgovor između Čavušoglua i Zaharieve. Prema Ministarstvu spoljnih poslova, Čavušoglu je izrazio zabrinutost da su amandmani na Zakon o verskim zajednicama usmereni protiv muslimanske zajednice.

Zaharieva je rekla Čavušogluu da amandmani na zakon koji su poslali poslanici nisu bili usmjereni protiv bilo koje religije u zemlji, već naprotiv, garantovali su jednak tretman svim registriranim vjerskim zajednicama. Bugarska nije mogla prihvatiti strani angažman u svom zakonodavnom procesu, kazala je Zaharijeva, napominjući da je govor Čavušoglua održan nekoliko dana pre lokalnih izbora u Turskoj ./ibna