Čak 47 odsto građana Srbije smatra da muškarac treba da ima prednost prilikom nasleđivanja u odnosu na žene. Jedna trećina podržava ravnopravnost u procesu nasleđivanja, ali i dalje se veliki broj žena odriče nasleđa u korist muških potomaka jer tako nalažu norme, običaji, porodična tradicija.

Ovo su zabrinjavajući podaci “Istraživanja o naslednim pravima i stavovima prema nasleđivanju u Srbiji”, koje je sproveo Kabinet poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Nemačka razvojna agencija GIZ od aprila do avgusta ove godine. Ovo je prvo istraživanje na temu prava i prakse nasleđivanja u našoj zemlji i regionu, u kojem je učestvovalo 1.196 ispitanika, muškaraca i žena od 18 do 60 godina iz ruralnih i urbanih sredina i različitog obrazovnih nivoa.

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, rekla je na konferenciji da je prošlo više od 80 godina od izjednačavanja prava na nasleđivanje na osnovu pola, ali da kulturne društvene norme uporno pretrajavaju iako je država u potpunosti uredila svoj deo posla kad je reč o zakonodavnom okviru.

0809GIZ Miodrag Bogdanovic (1).jpg
Miodrag Bogdanovic za GIZ 

– I dalje imamo veliki broj slučajeva odricanja žena od nasleđa u korist braće, muških potomaka, jer tako nalažu norma i običaji. One to rade pod pritiskom društvene sredine i očekivanih obrazaca ponašanja, dovodeći time sebe i svoju porodicu često u još teži i kompleksniji položaj jer se često radi o ženama koje nemaju finansijsku stabilnost, zavisne su u potpunosti u od svojih muževa ili partnera, a pre toga su bile od očeva i braće. Time se nastavlja začarani krug njihovog nepovoljnog i nejednakog ekonomskog položaja u sopstvenoj porodici.

0809GIZ Miodrag Bogdanovic (6).jpg
Miodrag Bogdanovic za GIZ 

  • Preporuke za ojačavanje zakonodavnog okvira
  • Zakon o rodnoj ravnopravnosti – primena posebnih mera (informisanje, prikupljanje podataka)
  • Zakon o nasleđivanju – izjednačavanje bračne i vanbračne zajednice, zabrana diskriminacije po osnovu pola i roda, pravo na informisanje
  • Zakon o socijalnoj zaštiti – brisati odricanje od prava nasleđivanja ili uvesti protok od najmanje tri godine
  • Zakon o postupku upisa u Katastar nepokretnosti – izjednačiti bračne i vanbračne partnere, ostvariti neposredan kontakt s građanima
  • Zakon o vanparničnom postupku – upozorenje stranke na sve posledice odricanja od nasleđa
  • Zakon o javnom beležništvu – dobro ispitati izjavu, dati rok za ponovno razmatranje odluke, uvesti mogućnost povlačenja izjave
  • Unapređenje strateškog okvira, posebno za strategiju o mladima i strategiju socijalne zaštite
  • Unapređenje znanja i razumevanje prakse u vidu obuka za sudije javne beležnike, pružaoce pravne pomoći, ali i druge relevantne aktere

Pravnici koji su učestvovali na konferenciji izneli su preporuke koje bi pravno pomogle u rešavanju ovog pitanja, a jedna od njih se odnosi i na Zakon o socijalnoj zaštiti, u kojem treba brisati odricanje od prava nasleđivanja ili uvesti protok od najmanje tri godine, kao što je rešenje u Crnoj Gori. Potrebno je dosta raditi i na informisanosti ljudi, naročito u ruralnim sredinama.
Poverenica je naglasila da je nasleđivanje tema kojom se moramo mnogo više baviti.

swiss.jpg
Shutterstock, Printscreen 

Ključni podaci iz istraživanja

  • skoro 47 odsto ispitanika smatra da muškarac treba da ima prednost prilikom nasleđivanja
  • stanovnici beogradskog regiona u najvećoj meri podržavaju punu jednakost u nasleđivanju
  • u Šumadiji i zapadnoj Srbiji podrška punoj jednakosti je najniža – 43 odsto, a u Vojvodini 42
  • 64 odsto ispitanika zna da zakoni u Srbiji propisuju jednaka prava muškaraca i žena u pogledu nasleđivanja
  • 33 odsto ispitanika donekle podržava ravnopravnost ili su neodlučni
  • kod 34 odsto žena u manjoj ili većoj meri prisutno je tradicionalno razumevanje rodnih uloga
  • ispitanici od 26 do 45 godina imaju najveći stepen podrške prema rodnoj ravnopravnosti
  • 63 odsto muškaraca podržava nejednakost u nasleđivanju
  • 47 odsto žena sa sela smatra da muškarci i žene treba da budu potpuno ravnopravni, 45 odsto je neodlučno, a osam odsto smatra da muškarci treba da imaju prvenstvo

– Podatak koji bi trebalo da nas posebno brine jeste znatan broj mladih koji ne podržava ravnopravnost nasleđivanja. Samo 43 procenta u potpunosti podržava, a očekivali smo da je među mladim generacijama više njih. Tu imamo uticaj vaspitanja, začarani krug koji se nastavlja i prenosi sa generacije na generaciju – navela je Jankovićeva:

Odbaciti stereotipe

Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva za ljudska i manjinska prava, rekla je da udružene institucije i zajednice mogu da dostignu ciljeve za punu ravnopravnost i uživanje svih ljudskih prava podjednako.

– Prema podacima koje sam dobila, žene u našoj zemlji čine 51 odsto populacije, a naslede oko 20 odsto. Moramo da znamo koliko su važni ekonomski status, stabilnost, sloboda i uživanje svih prava i nužne zaštite, ukoliko je potrebna. Treba odbaciti tradicionalne vrednosti, stereotipe da nasleđivanje može da ide samo po muškoj liniji, da žena može da nasledi jedan ćošak i da bude zadovoljna, a da sin treba da ima kuću, imanje i sve što je potrebno da uživa.

– Mnoge žene koje se odriču nasleđa nisu svesne da tada sebi uskraćuju pravo na novčanu socijalnu pomoć jer naš Zakon o socijalnoj zaštiti propisuje takvu odredbu. Nikada ne znate kada može da nastupi neka životna okolnost kada će vam zatrebati i materijalna podrška države. One to rade zbog pritiska društva i osude, a kasnije ih osude i deca. Vreme je da zajednički učinimo napor da promenimo taj narativ, da učinimo sve da u sledećoj generaciji nemamo ovakav emotivni, moralni i psihološki pritisak. Postoji narodna izreka: “Žensko dete, tuđa kuća”, a treba da kažemo: “Žensko dete, puna kuća”, pa makar u njoj živela i samo jedna devojčica.

 BONUS VIDEO

03:29
Da li je feminizam dovoljno jak da sruši ukorenjene stereotipe patrijarhata u Srbiji?  Izvor: Kurir televizija