Posledice grčko-turskih odnosa na izbor predsednika Grčke Republike

Posledice grčko-turskih odnosa na izbor predsednika Grčke Republike

Za grčkog premijera Kyriakosa Mitsotakisa, pitanje izbora predsednika Republike pretvara se u prilično izazovnu zagonetku, jer izgleda da ga zbunjuju najnovija dešavanja u grčko-turskim odnosima.

U početku su ljudi oko Mitsotakisa, prenoseći ili tumačeći njegovu volju, otkrivali da u vezi sa predsedničkom pozicijom ima na umu nekoga ko je široko prihvaćen,ali izvan političkog sistema, poželjno da bude žena, kako bi i on ostavio trag sopstvenog upravljanja na najvišem državnom položaju. Na ovaj način je političare isključioiz ove slike. Usput, isti nosioci ili tumači njegovog mišljenja tvrdili su da su stranačke nominacije isključene iz njegovog mogućeg izbora, što je uglavnom bio odgovor u vezi sa pitanjem Antonisa Samarasa. Najnovije informacije kažu da će „šef sam doneti odluku na planini na kojoj će provesti božićne praznike, kako je rekao; ali on sada misli i na političku ličnost“, i dalje je pojašnjeno da„ kritična situacija grčko-turskih odnosa zahteva od državne institucije da je to neko sa iskustvom i međunarodnim kontaktima što bi pomoglo u rešavanju sve većih turskih provokacija i njihovih međunarodnih implikacija. Pošto su se političke ličnosti vratile u igru, na listi će se očigledno naći aktuelni predsednik Prokopis Pavlopulos – koji se bavio teškim situacijama tokom svog prvog mandata, poput Erdoganove posete – i oba bivša premijera iz Nove demokratije, Kostas Karamanlis i Antonis Samaras.

Stvari su se zakomplikovale nakon Simitisovog članka u listu “Ta Nea” koji je, kao da je kandidat, što je ideja koju je formalno izrazila Fofi Gennimata, tvrdio da je njegova vlada, Helsinškim sporazumom, započela proces traženja rešenja, podnošenjem apelacije za rešavanje osnovnog grčko-turskog spora Hagu; ovo rešenje na kraju nije urodilo plodom, jer je njegov naslednik u premijerskoj kancelariji (Kostas Karamanlis) sledio drugačiju strategiju, ali se Samaras suzdržao od iznošenja imena u tekstu. Međutim, novine Vaggelisa Marinakisa, koje očigledno služe određenim interesima, i dalje su Karamanlisa direktno imenovale agresivnim naslovom. Mediji koji podržavaju Karamanlisa oštro su reagovali na Simitisove stavove. Međutim, onima koji pažljivo prate postalo je jasno da je novina koja je podigla Karamanlisovo ime, u stvari, dobra. Oni ističu da vlasnik ima dobre odnose i sa Kyriakosom Mitsotakisom i Antonisom Samarasom. Iako informacije koje su procurile iz Palate premijera pokazuju da Samaras jedan od onih na koje Mitsotakis račna za poziciju predsednika Republike, on i dalje ne daje ostavku. U stvari, uz buru koju je tekst izazvao i eksploziju nekadašnjeg sukoba Simitis-Karamanlis, šanse obojice, a u korist političara iz Mesinije, ako ne nestaju, sigurno se smanjuju. Samaras igra tešku igru; s jedne strane, izjavio je da neće glasati za Prokopisa Pavlopulosa ako na kraju on bude krajnja Mitsotakisova nominacija, koja se sve više mogla čuti poslednjih dana. S druge strane, uzevši reč na 13. konferenciji, žestoko je iskritikovao premijera u vezi sa nacionalnim pitanjima i pitanjem migracije. Tako u ostaje da barem, u slučaju da ne bue predložen za predsedničku poziciju, nakon što oteža izbor premijeru Kyriakosu Mitsotakisu, moći će da kaže da je odavno slao upozorenja.

Informacija koja povezuje izbor predsednika Republike sa najnovijim kretanjima grčko-turskih odnosa još je jedan dokaz zbunjenosti u kojoj se našla vlada, kao rezultat politike Recepa Tayyipa Erdogana. U istom kontekstu i jednako indikativne za ovu sramotu je slavlje Kyriakosa Mitsotakisa nakon zaključka samita EU u kojem se radi o oštrom neodobravanju – iako ne i osudi – Turske, a koji je čak želeo da promoviše kao lični uspeh. Zbog toga su njegove izjave u prvom licu, u kojima su odjekivali pozivi za osudu Turske, imale uticaj na njegove kolege. Ova dva aspekta, lični ton i selektivno objavljivanje pravila angažovanja grčke mornarice u slučaju turskih pokreta u provladinim novinama, ukazuju na to da Mitsotakis, s jedne strane, ne napreduje u promociji inicijativa; s druge strane, se fokusira na to da poštedi ličnu popularnost. Međutim, ova manipulacija nije privukla pažnju glavne opozicione stranke, jer je u vezi s tim pitanjem izdato saopštenje; što je prilično neuobičajeno. U stvari, posle pitanja migracije i makedonskog spora, Mitsotakisu preti opasnost da primi udarac i u grčko-turskim odnosima. Sva tri izdanja su vrlo bliska srži Nove demokratije, a samim tim i važna glasačima desničarske partije. / ibna