Povratak u neaktivnost može biti opasan

Povratak u neaktivnost može biti opasan

U februaru 2015., nekoliko dana nakon dolaska SIRIZE na vlast, tadašnji ministar spoljnih poslova Nikos Kotzias, na pitanje da li postoji plan za spoljnu politiku Grčke na Balkanu, odgovorio jednom rečju: „Strpljenje“.

Dva meseca kasnije, u aprilu, na sastanku u Njujorku koji je trajao više od sat vremena sa tadašnjim bugarskim ministrom spoljnih poslova Danijelom Mitovim, pokrenuo je odnos strateške saradnje između Grčke i Bugarske, koji je promenio situaciju na Balkanu .

Dok je administracija premijera Alexisa Tsiprasa u to vreme bila fokusirana na pregovore sa institucijama, Kotzias je započeo svoju prvu turneju po Balkanu. Uspostavlja mere za izgradnju poverenja sa tadašnjom BJR Makedonijom, započinje raspravu sa Albanijom o rešavanju sporova između dve zemlje, ponovo aktivira odnose sa Srbijom, preduzima inicijative za saradnju, poput tetramernih partnerstava Grčke, Albanije, Severne Makedonije i Bugarske, Grčka-Bugarska-Rumunija-Hrvatska i Grčka-Bugarska-Rumunija-Srbija na najvišem nivou.

Pored toga, Grčka igra aktivnu i vodeću ulogu u evropskom kursu zemalja Zapadnog Balkana, što je čini strateškim partnerom svih balkanskih zemalja, velikim delom zamenjujući Tursku, uprkos oskudnim finansijskim sredstvima.

Kada je Alexis Tsipras izabran za premijera Grčke, osim lidera evropskih zemalja Hrvatske i Slovenije koji su pripadali nemačkoj liniji i nisu se videli oči u oči sa novom Vladom, Borisov, Vučić i Rama su se odlučili za negativne i derogativne primedbe o novom premijeru. To, naravno, nije sprečilo tadašnju Vladu i bivšeg ministra spoljnih poslova Nikosa Kotziasa da prevaziđu ta gledišta i uspostave snažne veze sa bivšim kritičarima Vlade, u korist grčke spoljne politike, stvarajući bezbedno i stabilno okruženje za zemlju .

Ali, šta se u poslednje vreme dešava na Balkanu i dovelo je do toga da Grčka izgubi trag u regionu?

Pre svega, ne postoji poseban plan Grčke za saradnju sa balkanskim zemljama, jer lični odnosi bliskih rukovodilaca Kyriakosa Mitsotakisa određuju spoljnu politiku vlade.

Iako su politike neke zemljenastavljene, ranije spomenuta multilateralna saradnja na Balkanu je „zamrznuta“, a sinergije bilo koje vrste su ili izumrle ili prestale.

Pored toga, jaz koji je ostao povlačenjem grčke diplomatije sa Balkana pokušava da popuni srpski predsednik Aleksandar Vučić, mini-šengenskom inicijativom, a sa druge strane i bugarski premijer Bojko Borissov, koji tvrdi da je preuzeo vodeću ulogu formiranjem bilateralnih odnosa sa svim akterima u regionu.

Savezi koji su stvoreni prethodnih godina počinju opasno da venu, a turski prodor predstavlja ponovno buđenje za one koji znaju prave dimenzije onoga što se dešava u regionu.

Poznato je da Rusija, Kina i Turska imaju Balkan na oku, dok se Evropska unija uključila u katastrofalnu introverziju za sebe i region.

S druge strane, Grčka, umesto da se bavi svojim regionom, Balkanom, prati staru slomljenu i neuspešnu politiku inercije i jednodimenzionalnu spoljnu politiku.

Promene su brze i poruke u poslednje vreme nisu ohrabrujuće za Grčku. Na Vladi je da odluči tačno šta želi i da to i učini. Evropska unija je jedno, ali balkanski region je susedstvo Grčke ./ibna