Predsednik izneo parlamentu predloge kako da Bugarska postane normalna evropska zemlja

Predsednik izneo parlamentu predloge kako da Bugarska postane normalna evropska zemlja

Bugarski predsjednik Roumen Radev iznio je na otvaranju nove sednice Nacionalne skupštine 4. septembra niz kritika ali i predloge za koje je rekao da će Bugarsku učiniti “normalnom evropskom zemljom”.

Iako nije član izvršne vlasti, šef države ima pravo da se obrati parlamentu. Radev, koji rutinski kritikuje vladu premijera Bojka Borisova, iskoristio je početak jesenje sednice Narodne skupštine da opiše mračan pogled na državu.

„Bugarska nastavlja da gubi svoje najdragocenije bogatstvo – narod. Mnogi bugarski državljani otuđeni su od sopstvene države. Nedostaju ključni faktori za efikasno upravljanje – transparentnost, odgovornost i još više odgovornosti“, rekao je Radev poslanicima.

„Opšte je poznato da, kada se vlast postepeno oduzima od ljudi i koncentriše u uski krug, pretvaraju je u ekonomsku korist i medijski komfor te je ulažu u još veću moć. Stoga ovaj uski krug betonira svoju nekontrolisanu snagu i začarani krug se zatvara. Sa takvom formulom nema razvoja, nema bezbednosti i prosperiteta. Postoje siromaštvo, korupcija i nepismenost“, rekao je on.

Radev je rekao da bi Parlament trebalo da ima vodeću ulogu u reformama.

“Ne može postojati efikasna državna vlada – a samim tim nema ni prosperiteta, ako ne postoji potpuna parlamentarna kontrola izvršne vlasti”, rekao je Radev.

Bugarska vlada jedna je od retkih u EU koja ne sledi program upravljanja koji je nakon javne rasprave dobio odobrenje parlamenta, rekao je Radev i pozvao na usvajanje takvog programa ali i da se o odstupanjima od njega raspravlja u Parlamentu.

“Očito, potrebna nam je odredba koja obavezuje premijera da se pojavljuje najmanje jednom mesečno u skupštini da bi odgovorio na opšta pitanja o vladinoj politici”

Radev je rekao da bi bugarski parlament trebalo da prekine “zlobnu praksu nekontrolisanog trošenja veštački stvorenog viška bez opravdanja i bez sankcije parlamenta”.

Sadašnji pristup je suprotan dobroj praksi i stvara uslove za korupciju. Nadam se da se ovde slažete sa mnom. Naravno, svaka vlada mora imati operativnu slobodu upravljanja budžetom, ali ona mora biti u jasno regulisanom okviru, a Parlament je taj koji definiše taj okvir.

„Sve se više zakoni drastično menjaju sa prelaznim i završnim odredbama, izbegavajući javne konsultacije i procenu uticaja. To donosi nepredvidivost zakonodavnom procesu i eliminira građansko učešće. Očekivanja bugarskog parlamenta je da bude više transparentnosti i predvidljivosti.”

Radev je rekao da je trenutak za veću nezavisnost, inicijativu i odgovornost lokalnih vlasti kroz stvarnu finansijsku decentralizaciju “odavno došao”.

„Korak u tom pravcu takođe će povećati preko potrebnu građansku aktivnost po regionima. Trenutno opštine zavise od dobre volje vlade koju vrlo često sprovode po nejasnim, a u većini slučajeva usko stranačkim kriterijumima, od bilo koje vlade.”

Radev je takođe pozvao na izmenu zakona radi osnaživanja direktne demokratije, lkokja će omogućiti pojedincima da se približe Ustavnom sudu, uvođenju mašinskog i elektronskog glasanja, a Bugarima sa dvojnim državljanstvom omogući da budu birani za članove parlamenta ili za predsednika.

„Neobuzdana korupcija na visokom nivou i rašireni kriminal, posebno u malim naseljima, zahtevaju da se zakonodavne i nadzorne funkcije Narodne skupštine usredsrede na jačanje vladavine zakona, garantovanje fizičke bezbednosti bugarskih građana, nepovredivosti njihove imovine i onoga što svi očekuju – kazne za prekršitelje zakona.”

Takođe je potrebno preduzeti mnogo mera za suzbijanje siromaštva i rešavanje demografske krize te za povećanje konkurentnosti bugarske privrede, rekao je Radev.

Pozvao je na prevazilaženje “dramatičnog kolapsa direktnih stranih investicija” stvaranjem fer, stabilnog i predvidivog regulatornog okruženja, olakšanih administrativnih opterećenja, beskompromisne borbe protiv korupcije i posvećenosti države kvalitetu obrazovanja, zdravstva, infrastrukture i e-usluga .

To takođe zahteva dobro koordinisanu spoljnu politiku između institucija sa specifičnim i dugoročnim ciljevima, podređenim nacionalnim interesima, rekao je on.

“Bugarska mora postati normalna evropska zemlja – sa vladavinom zakona, aktivnim civilnim društvom, transparentnim, odgovornim institucijama koje rade efikasno i u interesu građana”, rekao je Radev.

„Bez ovih osnovnih preduslova, nećemo imati bezbednost; nećemo imati evropske prihode ni kvalitet infrastrukture i javnih usluga. Moje je lično uverenje da put ka tom cilju ide kroz predloge koje sam izneo. Međutim, njihova primena u odlukama u potpunosti je u okviru ustavnih ovlaštenja bugarskog parlamenta.”

Vreme promena je isteklo, a ukoliko se promene ne dese, apatija bi nastavila da prazni Bugarsku „ili će ulica izbrisati status kuo“, rekao je Radev./ibna