Prethodna grčka vlada odlučila je da ispuni visoke ciljeve primarnog viška, kaže P. Thomsen

Prethodna grčka vlada odlučila je da ispuni visoke ciljeve primarnog viška, kaže P. Thomsen

Zvaničnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Poul Thomsen rekao je u ponedeljak da je visoki primarni višak koji je Atina postigla poslednjih godina bila namera prethodne vlade da ubedi grčke evropske kreditore da nema potrebe da sprovode niz mera zacrtanih u sada već završenom programu finansijskog spasavanja.

Govoreći u Londonskoj školi ekonomije, direktor Evropskog odeljenja u MMF-u rekao je da su poslednjih godina vlada u Atini i kreditori napravili mnogo grešaka, zbog čega je grčki program ekonomske reforme skrenuo sa puta.

Thomsen je takođe opisao pogrešne prognoze MMF-a, kao što su početna očekivanja da će se prihod po glavi stanovnika vratiti na nivo pre krize u roku od osam godina, što se nije desilo kako se kriza produbljivala. Danas je ta brojka i dalje 22 posto niža u odnosu na nivoe pre krize, dodao je funkcioner MMF-a.

Štaviše, Thomsen je tvrdio da Fond sa sedištem u Vašingtonu zahtevao je da grčki primarni ciljevi za višak budu spušteni od 2012. Međutim, rekao je, Tsiprasova administracija u to vreme je željela da premaši ciljeve kako bi impresionirala poverioce i pokazala svoju odlučnost da se efikasnouhvati u koštac sa fiskalnim pitanjima , izbjegavajući penzijske i porezne reforme.

Dalje tvrdi da MMF nikada nije bio zagovornik veće štednje u Grčkoj poslednjih godina, uprkos tome što je predstavljen kao zagovornik zaoštrenije politike.

Na kraju direktnih sastanaka sa grčkim funkcionerima prošle nedelje, kao deo nadzora nad grčkom ekonomijom posle finansijskog spašavanja, MMF je pozvao Atinu da sa svojim evropskim kreditorima dogovori niži fiskalni ciljni put.

Očekuje se da se ove godine Atina ispuni obavezu od 3,5% primarnog viška BDP-a, navodi se u saopštenju Fonda. Ali za 2020. godinu preporučuje se dogovaranje nižeg nivoa primarnog bilansa, „imajući u vidu dovoljno ekonomskog zaostajanja, kritičnih nezadovoljenih potreba za socijalnom potrošnjom i investiranjem te prilagođavanja potrošnje koja bi stvorila sinergiju sa pojačanim reformama“.

Štaviše, MMF je ukazao na potrebu popravljanja bankarskog sektora, „trenutno pogrešnog pokretača rasta“, dodajući da bi ovo trebalo biti prioritetno pitanje kako bi grčka ekonomija mogla da izbegne buduće šokove ./ibna