Prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu 2019.: Nova šansa za dekriminalizaciju Kosova?

Prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu 2019.: Nova šansa za dekriminalizaciju Kosova?

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, Slovenija, redovno analizira događaje na Bliskom Istoku i Balkanu. S obzirom na nedavna dešavanja na Kosovu, IFIMES je analizirao trenutnu političku situaciju u ovoj zemlji, uključujući ostavku premijera Ramuša Haradinaja i njegovo ispitivanje pred Specijalnim sudom Kosova i Specijalističkim tužilaštvom (KSC-SPO). Najzanimljiviji i najrelevantniji odeljci iz sveobuhvatne analize pod nazivom „prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu 2019.: Nova šansa za dekriminalizaciju Kosova?“ objavljeni su u daljem tekstu. Prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu 2019. godine:

Nova šansa za dekriminalizaciju Kosova?

Kosovo je bačeno u duboku političku krizu otkako je njegova vlada formirana u septembru 2017. Vlada Ramusha Haradinaja sastoji se od koalicije PAN okupljene oko Demokratske stranke Kosova (PDK) Kadri Veselija, Inicijative za Kosovo (Nisma) koju je predvodio Fatmir Limaj i Alijansa za budućnost Kosova (AKR) na čelu sa Behgjetom Pacollijem uz podršku Srpske liste i poslanika drugih manjinskih zajednica na Kosovu. Spekuliše se da je koaliciona većina potrebna za formiranje vlade postignuta kupovinom i prodajom glasova poslanika.

Građani Kosova uglavnom su nezadovoljni i apatični zbog činjenice da je premijer čovek sa toliko opterećenja iz prošlosti i čija AAK stranka ima samo 10 od 120 mesta u kosovskoj skupštini, dok njegov zamenik i ministar spoljnih poslova Pacolli sa Savezom za budućnost Kosova (AKR) ima samo dva mesta u Skupštini.

Uprkos tradicionalnom rivalstvu između Ramusha Haradinaja (AAK) i Hašima Tačija (PDK), dve strane su se uspele ujediniti u koaliciju s glavnim ciljem da spreče Albina Kurtija i njegov Pokret za samoopredeljenje (LVV-Vetëvendosje) da formiraju vladu u kojoj bi Kurti, koji je osvojio najviše glasova među svim kandidatima za premijera, bio lider.

Specijalna komora i Specijalno tužilaštvo – ključ za budućnost Kosova

Specijalne komore Kosova i Specijalno tužilaštvo (KSC-SPO) osnovani su 2015. godine, ali su počeli da deluju u julu 2017. godine nakon što su Pravila o postupku i dokazima stupila na snagu za vođenje postupaka pred komorama. Specijalističke komore trebalo je da budu odgovor na tvrdnje i izveštaj koji je sačinio specijalni izvestilac Saveta Evrope Dick Marti o trgovini ljudskim organima, a takođe su značene kao dodatni podsticaj za započinjanje „de-tačizacije“ Kosova, tj. uklanjanje Tačijevog režima i postizanje unutrašnje konsolidacije Kosova oslobađanjem političkih tenzija, što je od vitalnog značaja za budućnost ove zemlje.

KSC-SPO sa sedištem u Hagu je deo kosovskog sudskog sistema. Ono je nadležno za zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druge zločine u vezi sa navodima iz izveštaja Saveta Evrope iz 2011. godine. U tom izveštaju je navedeno da su te zločine navodno počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK-UCK) između 1998. i 2000. Komora je nadležna za zločine koji su se dogodili na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. Uprkos tome što su deo kosovskog sistema, komore finansira EU rade s međunarodnim sudijama, tužiocima i osobljem.

Jedan od razloga za lociranje komora u Hagu umesto da budu na Kosovu bio je sprečavanje rizika zastrašivanja svedoka, jer „ovo je osetljivo pitanje na Kosovu. Delovi kosovskog društva mogu da vide osumnjičene osobe kao borce za slobodu, a svedoci se mogu osećati ugroženim na Kosovu”, kako je objasnila Vlada Kraljevine Holandije već 2016. godine.

Pitanje je zašto još uvek nije podneta nijedna optužnica pred Komorama? Analitičari veruju da bi Komora ispunjavanjem svog mandata rešila mnoga pitanja i pokrenula takozvani briselski dijalog Beograda i Prištine koji je sada u zastoju. Činjenica je da je EU izgubila kontrolu nad ovim procesom. Potreban je novi pristup i nova ideja o tome kako voditi taj dijalog. Pitanje je da li su određeni međunarodni krugovi toliko korumpirani da blokiraju rad Specijalnih komora koje će suditi nekim vodećim kosovskim političarima, uključujući aktuelnog kosovskog predsednika Hašima Tačija, predsednika kosovske skupštine Kadri Veselija, premijera Ramuša Haradinaja i mnoge drugi visoke funkcionere. Odlaganjem početka rada komora oni zapravo narušavaju budućnost Kosova a odgađaju i odobravanje bezviznog režima EU za građane Kosova.

Haradinaj se na saslušanju pred KSC-SPO pozvao na svoje pravo na ćutanje

Devetnaestog jula 2019. Ramush Haradinaj objavio je da daje ostavku na mesto premijera nakon što je pozvan na ispitivanje kao osumnjičeni pred KSC-SPO u Hagu. Kako je rekao, podnio je ostavku kako bi zaštitio Kosovo. Njegovo ispitivanje pred Specijalnim komorama u Hagu održano je 24. jula 2019. Suprotno njegovim čestim izjavama da će uvek štititi Kosovo, prihvatio je pravni savet da na saslušanju ne odgovara na pitanja, što znači da je štitio sebe umesto Kosova i svoje Oslobodilačke vojske (OVK-UCK).

Haradinaj je objasnio da ne želi da se njegova zemlja nađe pred Specijalističkim tužilaštvom, pa je podnio ostavku kako bi sačuvao čast svoje zemlje i čast premijera.

Prema zakonu o Specijalnim komorama Kosova i Specijalističkom tužilaštvu, osumnjičeni ima pravo da bude obavešten da postoji osnova da se veruje da je počinio krivično delo iz nadležnosti Specijalnih komora i da ima pravo da ćuti, a to ćutanje se neće smatrati potvrđivanjem krivice ili nevinosti.

Haradinajeva ostavka nije ništa drugo nego manipulacija, jer je jasno da je on saslušan pred Komorom zbog lične odgovornosti i da vlada i država Kosovo nisu osumnjičeni u ovom slučaju. To mu je dobro poznato, nakon što mu je suđeno dva puta pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu i oslobođen u oba slučaja. Međutim, njegove oslobađajuće presude došle su usled nedostatka dokaza ili ključnih svedoka koji su ubijeni pod nerazjašnjenim okolnostima tokom sudskog postupka.

Želeći da ostane premijer Haradinaj se čak obratio Ustavnom sudu Kosova da objasni situaciju nastalu njegovom ostavkom. On pokušava da legalizuje položaj tehničkog premijera i tako obezbedi mogućnost korišćenja javnih sredstava za kampanju za predstojeće prevremene parlamentarne izbore. Centralna izborna komisija Kosova ima samo devet umesto jedanaest članova, jer dva njena člana nedostaju.

Kontroverzni Haradinaj snažno se usprotivio sporazumu o demarkaciji granice sa Crnom Gorom dok je bio u opoziciji, dok je za taj sporazum glasao dok je bio u vladi.

Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova (AAK) je mala politička stranka koja svoj položaj može ojačati samo skandalima i na štetu PDK-a. Zbog toga je država na nezakonit način uvela stopostotne carinske tarife na uvoz iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Svaka vlada treba da poštuje evropska pravila i poštuje potpisane međunarodne sporazume. Novonamenjene uvozne tarife na Kosovu su, dakle, predstavljale očigledno kršenje Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA).

Hašim Tači – simbol političko-kriminalne hobotnice

Dok Ramush Haradinaj ima najjaču operativnu poziciju na Kosovu jer je bio premijer, Hashim Tači predstavlja simbol političko-kriminalne hobotnice. Tačijeva moć dodatno je ojačana savezom s albanskim premijerom Edijem Ramom (PS) i njegovim režimom, koji je u Albaniji uspostavio zločinačku imperiju s dubokim međunarodnim korenima i koja Kosovo često koristi kao put za širenje svojih pipka u regionu.

Vladu koju predvode Hašim Tači i njegov klan karakteriše nepotizam, zastrašivanje političkih protivnika i građana, pritisci na medije, reket, kriminal, netransparentnost i korupcija u svim sferama kosovskog društva. Posebno zabrinjavajući trend je masovno iseljavanje mlade generacije i radno sposobnog stanovništva. Vlada Kosova nije uspela da zaustavi ovaj negativni trend. Organizovani kriminal i korupcija predstavljaju ozbiljnu pretnju kosovskom društvu. Vlada je dodatno pogoršala krizu i povećala nezadovoljstvo građana.

Prema indeksu korupcije za 2018. godinu Transparenci Internationala, Kosovo se nalazi na 93. mestu od ukupno 180 zemalja koje su bile obuhvaćene istraživanjem korupcije, čime je zauzela isti položaj kao Gvajana, Gambija, Mongolija i Panama (Izvor: Transparenci International Indeks percepcije korupcije 2018).

Prema oceni Reportera bez granica slobode medija Kosovo zauzima 75. mesto od 180 zemalja i pripada zemljama sa delimično slobodnim medijima (Izvor: Reporteri bez granica 2019).

Analitičari su ocenili da je nezadovoljstvo kosovskom vladom prisutno ne samo među većinskim albanskim stanovništvom, već i među pripadnicima manjinskih etničkih zajednica, imajući u vidu da vlada nije učinila dovoljno na suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije, poboljšanju životnog standarda i bezbednosne situacije, povećavanju stope zaposlenosti, privlačenju stranih investicija, poboljšanju poštovanja osnovnih ljudskih prava i oslobađanju medija koje još uvek kontrolišu vlada, političke stranke i tajkuni. Vlada nije promenila svoj politički pristup u cilju razvoja efikasnih programa zapošljavanja, izmene ekonomske politike investiranja i daljih ulaganja u primenu pravosudnog sistema i vladavine zakona, koji trenutno predstavlja samo 1% BDP-a.

Zapad je žrtvovao demokratiju na Kosovu

Pre devet meseci vlasti u Prištini uvele su uvozne tarife na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, što predstavlja očigledno kršenje Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini. Ipak, EU nije preduzela ozbiljne mere. To nije bio jedini slučaj kada je EU pokazala nedostatak odlučnosti i kredibiliteta. Na primer, 2013. godine vlade Srbije i Kosova potpisale su takozvani Briselski sporazum pod patronatom EU. Uprkos potpunom neuspehu u primeni sporazuma, EU i dalje okleva da preduzme bilo kakvu akciju.

Specijalne komore Kosova i Specijalno tužilaštvo osnovani su 2015. godine, ali su počeli sa radom jula 2017. Zašto još nije podignuta optužnica?

Iako Kosovo ima svoju nacionalne pravne institucije, međunarodna misija EU, pod nazivom EULEX, takođe je prisutna u zemlji sa ciljem da pomogne kosovskim vlastima u uspostavljanju vladavine zakona. Međutim, ova najveća misija EU doživela je potpuni fijasko.

Sve ovo je dovelo u pitanje kredibilitet EU

Prema analitičarima ponašanje EU ne iznenađuje. Na Kosovu postoje velike količine „prljavog“ novca, koga između ostalog koristi i rasprostranjena mreža korupcije za korumpiranje međunarodnih funkcionera i predstavnika pojedinih moćnih država. To potvrđuje činjenica da većina potpisanih sporazuma nikada nije realizovana niti postoje buduće perspektive za njihovu primenu.

Evropska kancelarija za borbu protiv prevara (OLAF) trebalo bi da istraži aktivnosti Delegacije EU na Kosovu i u regionu, pošto postoji osnovana sumnja da su oni umešani u kriminal, korupciju i nelegitimno trošenje novca poreskih obveznika EU, što nanosi direktnu štetu EU i njenim građanima i potkopavaju poverenje u EU kao i opštu podršku članstvu u Uniji. Paradoksalno je da je misija EU (EULEX) na Kosovu da pomogne uspostavljanju vladavine zakona, dok u stvarnosti to potkopava.

Analitičari smatraju da je Zapad žrtvovao demokratiju na Kosovu na štetu lažnog mira i stabilnosti jer je formirao veze s političko-kriminalnim i korumpiranim strukturama umesto izgradnje partnerskih odnosa sa građanima Kosova.

Povlačenja međunarodnih priznanja Kosova

Kosovo već nekoliko godina nije postiglo napredak u sticanju međunarodnog priznanja kao najmlađe evropske države. Kako su se međunarodne okolnosti promenile od kada je Kosovo steklo nezavisnost, glavni teret odgovornosti je na kosovskim vlastima koje nisu ozbiljno pristupile ovom teškom zadatku. Dok je bio premijer, a takođe i kasnije kada je postao predsednik Kosova, Hašim Tači je verovao da će zemlja automatski steći nova međunarodna priznanja. Srbija je aktivno delovala kako bi zaustavila priznanje Kosova i u tome je bila prilično uspešna.

Analitičari smatraju da su priznanja Kosova zaustavljena zbog aktivnosti koje je preduzimao predsednik Tači čiji su politika i inicijative stvorila dodatnu konfuziju i nesigurnost, tako da druge države čekaju da vide šta će se desiti na Kosovu da bi donijele svoje odluke o priznanju.

Neizbježni prevremeni parlamentarni izbori

Pitanje je da li će na Kosovu biti prevremenih parlamentarnih izbora? Situacija na političkoj sceni i orijentacija građana idu u korist Pokreta samoopredeljenja (LVV), koji je u malom vođstvu ispred Demokratskog saveza Kosova (DSK), dok se Demokratska stranka Kosova (PDK) i Alijansa za Budućnost Kosova (AAK) takmiče se za treće mesto. Peti igrač koji može ući u kosovski parlament je stranka Nisma. Ostale političke stranke trenutno su ispod 5% parlamentarnog praga. Predstavnici manjinskih zajednica dobijaju 20 mesta u Skupštini od 120 članova. Kao i na prethodnim parlamentarnim izborima, ispitivanja javnog mnenja ponovo su pokazala da Albin Kurti uživa najveću podršku birača kao kandidat za premijera. Ipak, još uvek postoji rizik da će prevremeni izbori biti sprečeni jer bi dve vodeće stranke sadašnje vlade (PDK i AAK) bile gubitnici na sledećim izborima.

Analitičari primećuju da su trenutne okolnosti na Kosovu vrlo štetne za interese zemlje i da bi prevremeni parlamentarni izbori najverovatnije rešili postojeću komplikovanu situaciju i doneli novu legitimnu vladu koja bi bila spremna da se suoči sa izazovima borbe protiv kriminala i korupcije, obezbeđujući ekonomski razvoj i sprečavanje masovne emigracije, posebno mladog stanovništva, sa Kosova. Stoga bi rezultati eventualnih prevremenih parlamentarnih izbora i formiranja nove koalicije i nove vlade mogli predstavljati novu šansu za dekriminalizaciju Kosova, što je ključni proces za postojanje i budućnost ove zemlje ./ibna