Prioriteti Slovenije za predsedavanje EU

Prioriteti Slovenije za predsedavanje EU

Mediji u Sloveniji izvestili su da će slovenačko predsedništvo EU voditi dijalog zasnovan na drugom godišnjem izveštaju Evropske komisije o vladavini zakona, koji će biti objavljen na početku šestomesečnog mandata Slovenije. Nastaviće se polemika oko vezivanja fondova EU za poštovanje vladavine prava i još uvek nije jasno šta će biti sa postupcima protiv Poljske i Mađarske.

O vladavini prava, jednom od prioriteta slovenačkog predsedavanja EU, govori se u tri paralelna procesa.

Prvi je izveštaj o vladavini zakona za određenu državu, druga je postupak prema članu 7 protiv Poljske i Mađarske, koji su već neko vreme u ćorsokaku, a treći je mogućnost uslovljavanja finansiranja iz EU fondova poštovanjem vladavine prava.

Drugi izveštaj, za koji se očekuje da će biti objavljen u julu kada Slovenija preuzme mesto predsedavajućeg, igraće ključnu ulogu u budućim raspravama. Izveštaj ima za cilj ublažavanje tenzija u EU.

Ono što je usledilo nakon prvog, objavljenog u septembru 2020. godine, bila je ljubazna razmena mišljenja i praksi. Evropski parlament ga je kritikovao zbog nedovoljne efikasnosti ili ambicioznosti.

Slovenačko predsedavanje će slediti isti okvir za raspravu o izveštaju koji je postavilo nemačko predsedavanje, što znači da će započeti opštom diskusijom, a zaključiti posebnom diskusijom koju će održati ministri pravde EU.

Slovenija će predsedavati opštom horizontalnom diskusijom o vladavini zakona oko EU, koja će se održati na oktobarskom zasedanju Saveta za opšte poslove, kao i diskusijom posvećenom pojedinim državama članicama, koja se očekuje na novembarskoj sednici, rekao je za STA zvanični portparol slovenačkog Stalnog predstavništva pri EU.

U skladu sa abecednim redom, rasprava o određenoj zemlji tokom slovenačkog predsedavanja fokusiraće se na Italiju, Hrvatsku, Kipar, Letoniju i Litvaniju.

Slovenija će promovisati kulturu vladavine prava, nastojati da kroz dijalog postigne bolje razumevanje različitih nacionalnih sistema i ojačati veze između država članica zasnovane na zajedničkim evropskim vrednostima.

„Slovenačko predsedništvo veruje da bi dobro razumevanje ustavnih, socijalno-ekonomskih, političkih, istorijskih i svih drugih sličnosti i razlika između država članica moglo da olakša jačanje vladavine zakona u EU“, rekao je portparol.

Realizacija slovenačkog predloga za uspostavljanje Evropskog instituta za ustavnu demokratiju takođe bi mogla da olakša raspravu o vladavini zakona.

Međutim, još nije jasno kako će se postupci protiv Poljske i Mađarske razvijati tokom slovenačkog mandata. Član 7 Ugovora o Evropskoj uniji, mehanizam koji se bavi vladama koje vrednosti EU dovode u rizik, predviđa suspendovanje svih glasačkih prava kao najradikalniju sankciju.

Da bi situacija dostigla ovu tačku, morao bi se postići konsenzus, ali do sada to nije bio slučaj. Među zemljama EU nema dovoljne podrške za pokretanje bilo kakvih mera protiv Poljske i Mađarske, tako da su postupci u zastoju.

Junski samit, na kome se očekuje da ministri EU o tome razgovaraju, mogao bi osvetliti šta će se u tom pogledu dešavati tokom slovenačkog predsedavanja.

Kada je reč o trećem paralelnom procesu, mehanizmu koji bi uslovio finansiranje EU poštovanjem vladavine zakona, on se neće koristiti dok Evropski sud pravde ne donese svoje mišljenje o tom pitanju.

U međuvremenu, Slovenija je pod lupom slobode medija i ostalih aspekata vladavine prava, kako od strane Evropske komisije, tako i od strane Evropskog parlamenta.

Parlamentarna grupa za praćenje demokratije do sada je održala dva ročišta posvećena situaciji u Sloveniji. Sloboda medija u Sloveniji takođe je bila tema plenarne sednice parlamenta u martu.

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leien pozvala je slovenačkog premijera Janeza Janšu i njegovu vladu da budu u bliskom kontaktu sa potpredsednicom Evropske komisije za vrednosti i transparentnost Verom Jourovom, koja je u nekoliko navrata uključivala alarm zbog situacije poslednjih meseci. Komisija je takođe osudila Janšine verbalne napade na novinare.

Prvi izveštaj o vladavini zakona izazvao je zabrinutost zbog internetskog uznemiravanja novinara u Sloveniji i pretnji koje su im upućene, upozoravajući na neodlučan odgovor pravosuđa.