Protesti mogu biti pravi finansijski teret za državni budžet u Albaniji

Protesti mogu biti pravi finansijski teret za državni budžet u Albaniji

Česti protesti albanske opozicije u fokusu su medijskih izveštaja, ali ono o čemu mediji ne izveštavaju je količina novca koja se troši da se ti protesti drže pod kontrolom.

Vlada i njene institucije moraju primeniti različite mere koje su omogućene novcem poreskih obveznika. Vlasti su kupile nove bezbednosne sisteme, kamere, snimače, specijalno oružje za ispaljivanje suzavca i čitav arsenal policijske opreme.

Činjenica da vlasti povećavaju nivo opasnosti sa 2 na 1 tokom dana kada se održavaju protesti, takođe povećava troškove specijalnih snaga i drugih bezbednosnih struktura.

Sve to dovodi do troškova koji bi se inače izbegli, a novac koji se troši na njih mogao bi se potrošiti na druge važnije stvari za društvo.

S druge strane, u nekim slučajevima su se i sami protesti pretvorili u nasilno nanošenje štete raznim vladinim zgradama.

Ovo takođe povećava dodatne troškove koji se moraju naplatiti novcem poreskih obveznika. Do sada nije bilo zvanične procene šteta i troškova upravljanja bezbednošću tokom ovih protesta. Međutim, vladini funkcioneri priznaju da se troškovi povećavaju.

U intervjuu za Albanian Free Press, Fadil Nasufi, sadašnji poslanik Socijalističke partije, bivši gradonačelnik Berata i načelnik tog okruga, takođe priznaje činjenicu da protesti izazivaju dodatne troškove.

Nasufi kaže da “vlada ne uživa u ovoj situaciji”, dodajući: “Državne institucije su dužne da izdvoje dodatne ljude, energiju, opremu i novac kako bi održali javni red tokom ovih protesta”.

Nasufi takođe ističe da postoji još jedan trošak sa kojim se zemlja mora suočiti: “Ovi protesti izazivaju veliku štetu imidžu Albanije”. U stvari, ova situacija ima i druge implikacije. To potvrđuje i g. Nasufi: „Ovi akti donose nesigurnost, nestabilnost i neizvesnost za preduzeća, turizam, investicije i razvoj“. Sada kada je predviđeno da se protesti održavaju svaki put kada se skupština sastane, što znači najmanje jednom sedmično, situacija se još više pogoršava. Stoga je efikasna intervencija za smirivanje situacije neophodna i neizbežna. Sve što možemo da uradimo je da sačekamo i vidimo šta nas čeka u budućnosti.