Od 22. do 24. oktobra, u ruskom gradu Kazanju održan je samit BRIKS-a. Glavni grad Tatarstana bio je domaćin najvećeg sastanka svetskih lidera u Rusiji od izbijanja rata u Ukrajini.

Sastanku su prisustvovali vođe devet zemalja, osim brazilsko predsednika Luiza Inacija Lule, koji je izostao zbog zdravstvenih problema. Međutim, neki analitičari smatraju da se radi samo o izgovoru za njegov izostanak.

Uprkos tome, na samitu je bilo više od trideset predstavnika iz drugih zemalja, uz šest delegata međunarodnih organizacija, među kojima i generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš. Ukrajina je osudila njegov dolazak i podsetila ga da nije prisustvovao mirovnom samitu u Švajcarskoj.

Prema izveštajima zapadnih medija, Rusija je želela da ovom okupljanju demonstrira svoja savezništva sa zemljama s kojima planira formirati neku vrstu “antizapadne” koalicije. Ipak, nisu sve članice BRIKS-a suprotstavljene Zapadu, kao što je slučaj s Indijom, a neke su bliže Kini nego Rusiji.

Antizapadni pokret

Mnogi analitičari smatraju da se na ovom samitu predsednik Putin i postavio kao lider novog “antizapadnog” pokreta.

Neki su čak spojili ovaj samit s Pokretom nesvrstanih, verovatno zbog nastojanja Rusije da privuče zemlje koje odbacuju svrstavanje u blokove i imaju tradiciju nesvrstanosti.

ddfsfsf.jpg
AP, Profimedia, Pritnscreen 

Moskva, dok promišlja budućnost i novi Pokret nesvrstanih, smatra da BRIKS treba postati antizapadna organizacija. Ovo nije promaklo ni od strane trenutnih, ali ni potencijalnih novih članica BRIKS-a. Činjenica je da se velika formalna ekspanzija BRIKS-a dogodila nakon što je Rusija započela rat u Ukrajini, što Moskva tumači kao podršku njenim potezima.

Neki članovi, posebno Indija i Brazil, ne mogu ili ne žele podržati konfrontaciju sa Zapadom zbog svojih ekonomskih i političkih interesa. Stoga je očigledno da Moskva ne može računati na njih kao uspešne članice isključivo antizapadne koalicije. BRIKS se zapravo nije pozicionirao kao alternativa postojećim međunarodnim institucijama, već kao “kontrolni” mehanizam tih institucija.

Nadalje, među članicama BRIKS-a postoje značajne razlike u društvenim sistemima, kao i u pristupu “politikama koje nameću destruktivne neoliberalne ideološke smernice”.

Zemlje jugoistočne Azije i Latinske Amerike više nasleđuju “zapadne vrednosti” nego “ruske”.

Južnoafrička Republika i Brazil su odavno legalizovali istospolne brakove, a Indija je dekriminalizovala istospolne veze još 2018. godine. Takođe, reč je o zemljama koje imaju demokratski izabrane vlasti, što nije slučaj kod nekih drugih članica. Ironično, Brazil je odbio prijem Venecuele u BRIKS zbog kršenja demokratskih procedura.

Dodatno, Ruski predsednik smatra da BRIKS može igrati značajnu ulogu kao posrednik u rešavanju lokalnih i regionalnih konflikata radi zajedničkih globalnih ciljeva. Paradoksalno je da Ruska Federacija, koja vodi rat u susednoj zemlji, pokušava posredovati između zemalja kao što su Saudijska Arabija i Iran ili Egipat i Etiopija. Najvažnija stvar je to što se prvi put posle pet godina sastaju lideri Indije i Kine, nakon sukoba u Kašmiru 2020. godine.

putin-xi-jinping-nareandra.jpg
AP Shen Hong, AP Grigory Sysoyev 

Opasnost od širenja pokreta

Rusija se suočava s problemima zbog širenja pokreta, za koji se nadala da će povećati globalni značaj BRIKS-a. Pokret je izvorno zamišljen kao ekonomska organizacija četiri najveće nezapadne ekonomije, gde su kriterijumi za članstvo bili pretežno ekonomski.

Kada je Rusija bila članica zapadnog G8, BRIKS je navodno trebao poslužiti kao “most” između Zapada i Juga, a Rusija kao posrednik.

Međutim, sada Moskva insistira na širenju tog kluba kao antizapadne organizacije bez jasnih kriterijuma za članstvo, što smanjuje “elitnost” organizacije. Uz to, širenje može joj oduzeti kontrolu nad organizacijom, a time smanjiti mogućnost da nametne svoje interese.

Povratak na početak, za Moskvu je veoma važno da deluje kao predvodnica “novog sveta”, posebno kada je izolovana sa Zapada, čak i ako druge zemlje ne podržavaju njene poteze.

Sadržaj

Ipak, to ne znači da osim “antizapadne” propagande i pokušaja da postane “kontrolor” međunarodnih organizacija, samit nije imao i suštinski sadržaj.

Zemlje BRIKS-a interesuje i plaćanje u nacionalnim valutama, što bi moglo ojačati njihove valute. Osim toga, postoji interes za alternativu SWIFT-u i općenito o decentralizaciji globalnog finansijskog sistema.

Kazanjska deklaracija jasno izražava osudu politike sankcija i nedovoljnu zastupljenost nezapadnih zemalja u međunarodnim organizacijama kao što je MMF. Iako se nije moglo ignorisati pitanje rata u Ukrajini, očigledno je da Rusija trpi pritisak od zemalja Juga, posebno od Kine, da pokrene pregovore. U svom govoru, predsednik Kine Si Đinping značajno je ukazao na ovu temu.

Na stolu je već duže vreme mirovni plan Kine i Brazila koji predviđa uspostavljanje primirja na frontu i daljnje pregovore.

4651320.jpg
Printscreen, Profimedia 

Najvažniji ishod samita po ovom pitanju jeste da se Kremlj zapravo “solidarizovao” s tom mirovnom inicijativom.

Predsednik Putin je u junu 2024. godine izneo uslove za završetak rata, što se svakako nije moglo očekivati. Takođe, ruski lider je izrazio spremnost za pregovore, ali je naglasio da ih Kijev odbija. Ostaje nejasno koliko se radi o pravoj promeni stavova Kremlja, a koliko o diplomatskom manevru, s obzirom na to da Kijev očigledno neće prihvatiti inicijative Kine i Brazila.

U ovom kontekstu, Kremlj to može iskoristiti da ojača odnose unutar BRIKS-a i pokaže da članice deluju kao jedinstven front.

Diplomatski manevri

Predsednik Zelenski je iznenađujuće predložio tokom samita da Moskva i Kijev zajednički obustave napade na energetski sektor. Analitičari su to protumačili kao neizravni poziv zemljama globalnog Juga da motivišu Moskvu da pristane na takvu ideju.

Slidnje, Putin je još ranije pokušavao isto pred samit u Švajcarskoj, kada je Kijev predvodio zapadne partnere. Tada je predložio uslove za primirje koji uključuju povlačenje ukrajinskih trupa iz Donjecka, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti, zajedno s garancijom da Ukrajina neće ući u NATO. Naravno, Kremlj nije očekivao prihvat, ali je želeo uticati na ishod summita.

Zadovoljstvo Kijeva?

Prema završnoj deklaraciji samita, samo je u jednoj od ukupno 134 tačke raspravljano o ratu u Ukrajini, gde su članice BRIKS-a ponovile da favorizuju mirno rešenje kroz dijalog. Takođe, podržali su inicijativu Brazila i Kine.

Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova je ovu poruku protumačilo kao dokaz da “Rusija nije uspela da realizuje svoje imperijalističke poglede na promenu svetskog pravnog poretka i globalne bezbednosne arhitekture kroz agresiju na Ukrajinu prema učesnicima BRIKS-a”.

Kijev smatra da su Moskvi pokušaji da nametne alternativni stav globalnog Juga prema ratu u Ukrajini doživeli neuspeh.

Pri tome, očigledno je da članice BRIKS-a nemaju jedinstven stav prema ratu, a uspostavljen je minimalni konsenzus kako bi ta tačka mogla biti uvrštena u deklaraciju, koja je bila prihvatljiva za sve članice. Na kraju, Ruska Federacija se takođe složila s tim, što implicira da podržava brazilsko-kinesku inicijativu.

Kraj godine i američki izbori

Što se tiče budućih dešavanja, očekuju se diplomatske tenzije između brazilskog-kineskog i zapadnog formata “potrage za mirom”. Dok se stav globalnog Juga prema ratu u Ukrajini postepeno razjašnjava, na Zapadu bi moglo biti zatišje dok se ne završe predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama.

Ukrajina i Zapad javno su izrazili strog i negativan stav prema bilo kakvim predlozima za prekid rata na frontu.

Ovakvi predlozi često se pojavljuju u medijima kao testni baloni, ali visoki zvaničnici zapadnih zemalja retko o tome govore javno.

Ipak, treba sačekati kraj američkih izbora kako bi se utvrdilo da li će se promeniti ili potvrditi smer spoljne politike SAD-a prema Ukrajini. U tom smislu, podrška Moskve brazilsko-kineskoj inicijativi mogla bi otežati Kijevu i zapadnim partnerima ako se po okončanju izbora, SAD počne preorijentisavati.

Kurir.rs/Index/Preneo: D. P.

Bonus video:

02:53
Đokić: Putin pokušava da vrati postsovjetske države u svoju orbitu Izvor: Kurir televizija