Putinova poseta Srbiji: Car, “Paša” i … svemir!

Putinova poseta Srbiji: Car, “Paša” i … svemir!

Prijem ruskog predsednika Vladimira Putina tokom posete Beogradu imao je nešto od filma Nikite Mihalkova “Sibirski berberin” i “spontanih” narodnih skupova Miloševićevog režima devedesetih godina prošlog veka. Zvona svih hramova u Beogradu zvučala su radosno dok je ruski car stupio na crveni tepih, raširen ispred “Palate”, zgrade Vlade na Novom Beogradu.  Istovremeno, topovi koji su bili postavljeni na suprotnoj strani, u čast Putina, grmili su – sedam puta – u trenutku kada je orkestar oružanih snaga intonirao himne dveju zemalja.

Na drugom kraju grada, provinsijski autobusi su dolazili jedan za drugim, dovozeći građane koji su stigli u glavni grad kako bi dočekali ruskog vođu. Saobraćajna policija ih je odvela do centra grada gde su bili parkirani uz Bulevar kralja Aleksandra. Umorni putnici su se dezorijentisano kretali ulicama tražeći način da stignu do Trga Republike odakle bi krenuli na marš do Hrama Svetog Save. Odatle, organizovani i koordinisani, sa pristašama vladajuće Srpske napredne stranke – SNS na čelu, počeli su da pozdravljaju Putina. Na putu su uzvikivali slogane u korist Vučića i Putina i protiv opozicionog lidera Dragana Đilasa. Sunce je počelo da se pomalja kada su stigli pred Crkvu. Marš je neke od njih izgladnio, te su odmotali sendviče koje su im podelili organizatori.

Istovremeno, u Palati, Putin se pozdravio sa Vučićem koji mu je poklonio štene koje se, slučajno ili ne, odaziva na ime “Paša”. Potom su ministri potpisali  različite sporazume. Čak je potpisan i sporazum o svemirskoj saradnji. Srpsko političko rukovodstvo stvorilo je utisak da su Rusi doneli poklone, dok su oni zapravo dobili nekoliko stotina miliona evra od ekonomskih sporazuma koje su potpisali.

Naravno, legitimno je dati određene infrastrukturne projekte, kao što je rekonstrukcija željezničke mreže i proširenje objekata za skladištenje plina, na osnovu političkih kriterija, pod uslovom da ova opcija ne košta građane mnogo više od neke druge opcije.

Kako piše analitičar Veselin Simonović u listu Blic, to je bio slučaj sa šest aviona MIG-29 koje je Rusija “poklonila” Srbiji, ali čija modernizacija košta više od kupovine novih. Čak je i Putinovo obećanje za interkonekciju Srbije sa gasovodom Turski tok bilo uopšteno i nejasno, jer bi, kako je rekao, to bilo ostvareno ukoliko bi zemlje Evropske Unije izrazile potrebu za tim projektom.

Na političkom nivou, nije bilo pompeznih izjava koja bi opravdavale entuzijazam provladine štampe. Za Kosovo, Putin je ponovio ono što Rusija godinama govori, da će podržati svaki izbor Srbije. Nema dinamičke intervencije, nema inicijative, dok je postojao utisak da Rusija nudi da to pitanje ostane otvoreno.

Prema proceni nezavisnih medijskih analitičara u Srbiji, ako se to pitanje reši kompromisom i dođe do uzajamnog priznavanje između Srbije i Kosova, narednog dana Kosovo bi se pridružilo NATO-u. S druge strane, Srbija ne bi imala više političkog temelja da ostane verna Rusiji. U interesu je Moskve da održi “zamrznuti sukob” na Kosovu, sa istom logikom koju želi i nedostatkom rešenja u nomenklaturi između Grčke i Makedonije. Rusija prilazi pitanju Kosova istom taktikom koju je primenila na slučaju Severne Makedonije, koristeći razne “patriotske” organizacije i Srpsku pravoslavnu crkvu da obezbede manjak rešenja za pitanje Kosova.

Crkva..!

Prizor Putinove carske ceremonije bio bi siromašan da srpska crkvena hijerarhija nije učestvovala. Putinova poseta Hramu Svetog Save, najvećeg pravoslavnog hrama na svetu, bio je impresivan događaj. Dolazak ruskog vođe najavilo je 49 zvona hrama. Patrijarh srpski, Irinej i desetine hiljada građana pozdravili su ga uzvikujući njegovo ime. Posle paljenja sveće u Hramu i slušanja crkvenog hora, Putin je pregledao ilustraciju sa mozaicima koje finansira Rusija. Bio je toliko impresioniran da je ponudio još pet miliona eura za nastavak radova.

Poslednjih godina Moskva na razne načine pokušava da ukloni srpsku crkvu iz Ekumenske Patrijaršije i stavi je pod uticaj Rusije. Donacije, približavanje hijerarhija dveju crkava i propaganda raznih medija utiču na javno mnenje u Srbiji. Neki sveštenici sistematski i metodički stvaraju negativnu sliku o Patrijaršiji u Feneru, a njen univerzalizam se sve više dovodi u pitanje. I zaista, nakon što je ukrajinska pravoslavna crkva dobila autokefalnost, glasovi unutar srpske crkve traže pristupanje Moskvi.

Politički posmatrači veruju da je namera Rusije da dobije apsolutnu kontrolu nad crkvenom hijerarhijom u Srbiji da bi mogla da utiče na geopolitički razvoj događaja. Neki analitičari veruju da je čak i nepopustljiv stav srpske crkve prema pitanju Kosova, u kojem je protiv bilo kakvog kompromisa, ali uz nastojanje održavanja situacije “zamrznutog sukoba” sa Albancima, rezultat ruskog uticaja.

Putin je, dakle, u Beogradu dobio ono što je želeo. Vučić je dobio orden i divljenje u zemlji organizovanjem spektakularne predstave. A građani? Ostali su sretni da je “Paša” našao dobrog vlasnika i nadu da će Rusi jednog dana pomoći Srbima u odlasku u svemir./IBNA