Radi se na ambicioznom planu za energetsku autonomiju Grčke i Zapadnog Balkana u radu

Radi se na ambicioznom planu za energetsku autonomiju Grčke i Zapadnog Balkana u radu

Nastavljaju se aktivnosti u vezi Atinske inicijative, koja je početkom marta dostavljena nadležnim službama Evropske komisije, sa ciljem privlačenja ekonomske i političke podrške za promoviranje energetske autonomije zapadnog Balkana.

Ovaj projekat, kao što je istaknuto u publikaciji na specijalizovanom sajtu energia.gr, zbog svoje veličine i složenosti, prevazilazi ekonomski potencijal vlada i kompanija u tom području i ima za cilj instaliranje niza termo i hidroelektrana, ali i solarnih i vetroelektrana, koje će nakon završetka biti jedan od najvećih pojedinačnih energetskih projekata na svetu.

Zemlje koje će imati koristi od ove inicijative su Albanija, Crna Gora, Hrvatska, Severna Makedonija, Kosovo, Srbija, Bosna i Hercegovina i, naravno, Grčka. Uloga Italije u tome se smatra ključnom, jer će se veći dio proizvedene električne energije izvoziti kroz seriju podvodnih kablova (pet pari od po 4,0 GV svaki) kako bi se osigurala „jeftina zelena energija“ zahtevnim energetskim tržištima u Evropi.

Ovaj projekat, izvan njegove energetske dimenzije, ima najviši politički značaj, jer je zahvaljujući posredovanju i tehničkoj podršci Grčke postignut sporazum između osam zemalja u regionu i njihovo učešće je osigurano.

Trebalo je mnogo meseci i teških pregovora, provedenih u apsolutnoj tajnosti, između zemalja uključenih u projekat.

Kada se završi ovaj Regionalni Gigantski Energetski Projekat, poznat kao REGIEN-P, u postavljenom vremenskom roku od 48 meseci, energetski pejzaž šireg regiona će se zauvek promeniti.

Govorimo o investiciji od 250 milijardi evra.

Evropska komisija ima dvostruki cilj.

S jedne strane, ubrzati završetak jedinstvenog regionalnog tržišta električne energije i osigurati velike količine zelene energije po konkurentnim cenama za mnoge evropske zemlje, u kontekstu energetske tranzicije i evropskih ciljeva dekarbonizacije.

Na kraju, u pogledu finansiranja ovog „faraonskog projekta“, koji zbog svoje veličine ne spada ni u jedan od postojećih evropskih programa finansiranja, viši rukovodilac Evropske investicione banke je otkrio da je Evropska centralna banka već odobrila izdavanje evroobveznice, na puni iznos, sa ciljem da na tržište dođu nakon jula, u drugoj polovini ove godine ./IBNA