NaslovnicaSrbijaRASKOŠNU DOZIDNICU SA ZALATOVEZOM SREĐIVALI ČETIRI MESECA: Završena restauracija vrednog predmeta iz...

RASKOŠNU DOZIDNICU SA ZALATOVEZOM SREĐIVALI ČETIRI MESECA: Završena restauracija vrednog predmeta iz zbirke paraćinskog Zavičajnog muzeja

OD Svetog Ilije do Svetog Đorđa, skoro četiri meseca, trajala je restauracija i konzervacija izuzetno raskošne zidne dekoracije – tapiserije ili dozidnice, u Zavičajnom muzeju u Paraćinu.

Foto: Z. Rašić

Ovaj zidni ukras s kraja 19. veka godinama je deo etnološke zbirke te ustanove, a uskoro će,  obnovljen, biti izložen u vitrini kao deo stalne postavke.

– Posle više od jednog veka ova skupocena dozidnica ponovo blista u punom sjaju i lepoti. Malo je reći da sam ponosna jer je početak bio više nego haotičan, a radila sam na ovom predmetu mukotrpno i po dvanaest sati dnevno – kaže, za „Novosti“, Tatjana Tubica, master tehnološkog inženjerstva. Ona je do sada restaurirala brojne predmete za različite muzeje i privatne zbirke, ali joj je rad na ovom poslednjem bio najzahtevniji od svih.

MUŠKI „RUKOPIS“

Ručne radove sa zlatovezom na razmeđi dva veka u Srbiji radili su majstori, a Tatjana Tubica smatra da je ovu dozidnicu napravio – muškarac. Iako nema dokaza za to, tvrdi da oseća „mušku energiju“. Predmet jeste rađen vrhunski i sa mnogo detalja ali, tvrdi Tubica, ima nekih  sitnica na njemu koje žena ne bi previdela.

– Originalna tkanina je bila potpuno degradirana, tako da su se aplikacije i ornamenti od pozlaćene žice držali samo nitima za pamučnu osnovu. Zbog oštećenja, originalnu boju potke nisam ni mogla da vidim dok nisam otvorila porub. Tada se pojavio mali fragment tkanine rađene od pamučnih žica i zelene svilene potke. Morala sam da pronađem što sličniju zelenu svilu i da zamenim kompletnu podlogu, dok je pamučno ojačanje ostalo originalno. Svi ukrasi i ornamenti su potom pažljivo očišćeni i pričvršćeni, uz poštovanje „rukopisa“ prvog majstora – objašnjava Tubica zbog čega je ovaj poduhvat za nju bio veliki izazov.

Dodaje da su mnogi od tih ornamenata bili takođe oštećeni. Rađeni su od svilene tkanine u takozvanom šan-žan stilu. To je posebna tehnika tkanja gde je osnova u jednoj, a potka u drugoj boji.

RASKOŠNU DOZIDNICU SA ZALATOVEZOM SREĐIVALI ČETIRI MESECA: Završena restauracija vrednog predmeta iz zbirke paraćinskog Zavičajnog muzeja
Foto: Фото: З. Рашић

POGLEDAJ GALERIJU

Zanimljivo je da je predmet nakon završene konzervacije bio za sedam-osam centimetara veći od oštećenog originala. A to je zbog toga, tvrdi restauratorka, što je tokom svog stogodišnjeg života pretrpeo mnoga nestručna krpljenja. Dozidnica je, inače, nekada bila vlasništvo dobrostojeće porodice Marjanović i mnogi predmeti iz te kuće, vremenom, postali su deo muzejske etnološke zbirke.

Tijana Pešić, kustos-etnolog Zavičajnog muzeja, napominje da ima još porodica koje su im donirale predmete iz svoje porodične istorije, produžavajući im, na taj način, život. Najviše je ćilima kojima su nekada ukrašavane kuće, a pokazuju bogatstvo ručnog rada, šara i motiva. To je nasleđe ne samo pomoravskog kraja, već cele Srbije.

ZLATOVEZ  TEHNIKA

Stilizovani cvetovi, listovi, vrežice, lozice.. . svi ti ornamenti na dozidnici vode ka jednom centralnom ukrasu koji je trodimenzionalan. To je floralni motiv koji se tek sada lepo vidi. Tehnika izrade je zlatovez jer su korišćene zlatne niti, što je mogla samo dobrostojeća porodica u tom dobu da priušti sebi.

– Zlatne žice su protokom vremena dobile patinu, tako da sam tu stogodišnju „prašinu“ skidala hemijskim sredstvima. Tordirane žice nisam imala dovoljno, tako da, ukoliko se negde nađu u pravom obliku, dimenziji i boji,  ima još mesta za doradu ovog predmeta bez obira što je završen – kaže Tubica.

Zavičajni muzej iz svoje etnološke zbirke svake godine izdvaja predmete kojima je neophodna konzervacija. Najviše je tekstilnih eksponata.

– To su jeleci, libade, suknje, te predmeti iz domaće radinosti poput stolnjaka, ćilima, tkanica, delova narodne nošnje… Ove godine osim ove dozidnice radili  smo konzervaciju najviše takozvanih kuvarica. Nastavićemo sa tim i dalje kako bismo, vremenom, osim stalne postavke etnološke zbirke, mogli da organizujemo i gostujuće izložbe – zaključuje Pešićeva.

 

Najnovije objave