“Rat na Kosovu” u režiji Haradinaja i Vučića

“Rat na Kosovu” u režiji Haradinaja i Vučića

Portparol Kfora pukovnik Vićenco Graso rekao je da su vlasti Srbije bile obaveštene da će doći do akcije hapšenja na severu Kosova u utorak, 28. maja, i da “nije bilo iznenađenja”. “Juče je situacija bila pod kontrolom i konstantno smo je pratili. Imali smo dobru razmenu informacija i bili smo u kontaktu sa srpskim vlastima”, kazao je Graso za televiziju Prva.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sugerisao je da “predstavnici međunarodne zajednice ne govore istinu”. Vučić je posle posete Vojnoj gimnaziji rekao da je nekih kontakata možda bilo na dan izvođenja akcije posle 11.30, ali da nije bilo kontakata kada je kriza počela i kada je bila na vrhuncu.

Vučić je rekao da je srpska strana znala da se tako nešto sprema iz obaveštajnih izvora i podsetio da je i on o tome govorio u javnosti pre više od deset dana.

Opozicija vidi stvari drugačije. Izjava portparola Kfora “potvrdila je našu pretpostavku da se radi o zajedničkoj režiji Aleksandra Vučića i Ramuša Haradinaja”, saopštio je Savez za Srbiju (SzS). Savez za Srbiju smatra da je neodgovorno i nedopustivo da se predstavnici vlasti na ovaj način igraju životima Srba na Kosovu.

Podsetimo, hapšenja na severu Kosova kosovska policija obrazložila je navodnom korumpiranošću optuženih, dok su tu akciju vlast u Beogradu i njoj bliski mediji protumačili kao napad “na sve što je srpsko”, kako je objavio list Politika.

Diković smatra da kosovski Albanci treba da mu podignu spomenik

Koliko smo za vreme rata na Kosovu i Metohiji vodili računa o albanskim civilima, trebalo bi da mi podignu spomenik, a ne optužnicu, izjavio je za Večernje novosti bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, penzionisani general Ljubiša Diković, povodom vesti da je kosovsko pravosuđe pripremilo protiv njega optužnicu za ratne zločine.

On je istakao da jedinice kojima je komandovao nisu počinile nikakav ratni zločin, već im je, štaviše, jedan od prioritetnih zadataka tokom ratnih dejstava bila briga o lokalnom stanovništvu i izbeglicama.

Tokom bombardovanja, u Srbici (sadašnji naziv mesta je Skënderaj) je, recimo, bilo i do 15.000 Albanaca. Sve smo ih zbrinuli, nahranili, podelili im lekove. Ništa im nije falilo, tretirali smo ih bolje nego sopstvene vojnike, rekao je Diković.