“Rendgen” grčkih izbora

“Rendgen” grčkih izbora

Nova demokratija je pobedila tako ubedljivo da Kyriakos Mitsotakis nije imao problem da, uz podršku 158 poslanika u parlamentu, oformi samostalnu vladu, što se nije desilo od vladavine G. Papandreua 2009. godine.

Nakon konačnog prebrojavanja rezultata grčkih izbora, Nova demokratija je dobila 39,8%, SIRIZA 31,5%, KINAL 8,1%, KKE 5,3%, i dva novopridošla, g

Grčko rešenje Kiriacosa Velopoulosa, i Varoufakisov DIEM25, dobili su 3,7% i 3,4% glasova.

Po prvi put od izbijanja ekonomske krize u Grčkoj, politički sistem se vratio “regularnosti” samostalnih vlada i jakom bipolarizmu. Neonacistička partija Zlatna zora će ostati izvan Parlamenta, jer je od septembra 2015. godine pala sa 7% na 2,9% podrške birača. Bivša stranka ministra odbrane Panosa Kamenmenosa takođe nije prošla prag od 3%, deleći sudbinu partije Stavrosa Theodorakisa, koja se čak nije ni pojavila na izborima.

Teški izazovi za K. Mitsotakisa

Za Kyriakosa Mitsotakisa i njegovu administraciju, ključni izazov je ispunjenje težnji Nove demokratije, posebno u oblasti smanjenja poreza. Novi premijer je bio jasan kada je rekao da nema vremena za gubljenje.

Međutim, ono što će nova vlada učiniti u pogledu osiguranja, oporezivanja, rada, naknada, sistema javnog zdravstva i nacionalnih pitanja ostaje nejasno. Podseća se da je Nova demokratija uložila veliki deo svog političkog plasmana u konfrontaciju protiv vlade SIRIZE o Prespanskom sporazumu. Osim toga, njena programska dvosmislenost o specifičnim pitanjima je jedna od jakih tačaka za koju dobijaju kritike.

Prema najavama, prvi koraci nove vlade biće jačanje policije, fokusiranje na distrikt Ekarheia u Atini i ukidanje univerzitetskog azila. Istovremeno se očekuju promene u radu vlade, a cilj je da se predlože zakoni koji će omogućiti jačanje investicija i oporezivanja, a očekuju se i predlozi za izmene izbornog zakona.

SIRIZA – dan posle

SIRIZA je, s druge strane, svoj procenat povećala za više od 6 bodova i za oko 400.000 glasova u odnosu na evropske izbore, dok je njena kohezija impresivno ojačana. Prikupivši 31,5% glasova, usprkos procenama koje su predviđale da Al. Tsipras ne dostiže više od 28%, SIRIZA se sada pretvara u drugi politički pol u Grčkoj, stranke levice i levog centra, te širi progresivni front sa solidnom socijalnom bazom.

Sledeći koraci za Al. Tsiprasa i njegovu stranku trebala bi biti preraspodela snaga kako bi se formirala jaka, institucionalna i programska opozicija, koja će se suprotstaviti svakom koraku vlade Nove demokratije i dovesti u pitanje njihova uspehe u socijalnim reformama. Veliko je pitanje da li će SIRIZA ponovo moći odigrati važnu ulogu u društvenim pokretima.

Veliki izazov, međutim, kako je i sam Tsipras rekao, jeste da SIRIZA postane stranka koja će moći da izrazi i integriše svoju socijalnu i izbornu osnovu. Očekuje se da će uskoro biti provedene određene interne procedure. Karakteristike glasanja

Takođe se napominje da kvalitativni rezultati pokazuju da SIRIZA vodi u trci u grupi mladih od 17 do 24 godine sa 38% protiv Nove Demokratije koja ima 30% podrške u ovoj kategoviji. S druge strane, Mitsotakisova stranka vodi u grupi od preko 55 godina sa 45,2%, protiv SIRIZA koja je na 27.8%.

U rezultatima glasanja je zabeležena još jedna grupna karakteristika, jer Nova demokratija ima preko 60% u bogatim predgrađima Atine, dok je SIRIZA na prvom mestu u narodnim i radničkim okruzima. Konačno, u Solunu, u svetlu reakcija na Prespanski sporazum, Nova demokratija i SIRIZA osvojile su po tri opštine.