RSF: Seksizam još uvek predstavlja veliku pretnju slobodnom novinarstvu (istraživanje)

RSF: Seksizam još uvek predstavlja veliku pretnju slobodnom novinarstvu (istraživanje)

Povodom Međunarodnog dana žena, koji se obeležava 8. marta, Reporteri bez granica (RSF) objavili su izveštaj pod nazivom „Seksizam u novinarstvu“ koji otkriva razmere opasnosti seksističkog i seksualnog nasilja nad ženama novinarkama i njegov uticaj na novinarstvo.

Novinarstvo može biti opasna profesija, ali je često dvostruko opasnije za žene zbog rizika od seksističkog i seksualnog nasilja kojem su izložene. Od 112 zemalja iz kojih su novinari anketirani za izveštaj, 40 je opisano kao opasno ili veoma opasno za žene novinarke.

Izveštaj RSF-a odnosi se na sve oblike rodno zasnovanog nasilja, kao što su diskriminacija, uvrede, seksualno uznemiravanje, neželjeni kontakt, verbalno i fizičko nasilje, pretnje silovanjem i sam čin silovanja.

Prema 85% ispitanika, tamo gde preovladava nekažnjavanje, dela seksualnog nasilja se obično ponavljaju i druga žena novinar može postati žrtva istog počinioca. Više od dve trećine – 71% ispitanika – svedočilo je ili učestvovalo u diskriminaciji žena novinarki zbog njihovog pola.

Kakve su posledice? 48% ispitanika kaže: „Novinarka je cenzurisana i više voli da izbegava da pominje neka pitanja“. To sve govori.

U prošlosti neke novinarke nisu imale priliku. U 2011. godini, najmanje dve žene su silovane dok su izveštavale o egipatskoj revoluciji. U februaru je Lara Longan, bivša strana dopisnica CBS-a, bila okružena stotinama muškaraca. Odeća joj je bila pocepana i seksualno zlostavljana. Nekoliko meseci kasnije, na istom mestu rulja je napala Caroline Sintz iz francuske mreže France 3. Napad se dogodio 24. novembra, dan uoči Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama.

Ali ovo su neki od slučajeva širom sveta. Prema izveštaju, 84% zlostavljanih novinarka je seksualno uznemiravano, 30% seksualno zlostavljano, 27% je prećeno silovanjem, a 7% je silovano.

Prema istraživanju RSF-a za 2020. godinu, od 387 novinara zatvorenih širom sveta, 42 su žene, u poređenju sa 31 u 2019. godini, što je povećanje od 35%. Pored toga što su izloženi teškim zatvorskim uslovima, neke su u opasnosti od seksualnog nasilja. Nedavna istraga BBC-a utvrdila je da su ujgurske žene zatočene u kineskoj regiji Ksinjiang više puta silovane. U takozvanim „kampovima za prekvalifikaciju“ postoje naznake prisilne sterilizacije.

Nasilje u novinarstvu, zasnovano na polu, češće je na internetu 73% (e-pošta, porukena društvenim mrežama), 58% fizički na poslu, 47% putem telefona, 36% na ulici i 13% kod kuće.

Najčešći počinioci seksualnog nasilja među novinarima su njihovi šefovi 51%, vlasti (država, policija, vladini političari) 50%, kolege 46%, članovi / lideri političkih partija 46%, anonimni 44%, sagovornici 35%, članovi porodica ili prijatelji – 16%.

Oblici nasilja nad novinarima uključuju rasističke komentare ili uvrede 36% i komentare ili uvrede u vezi sa religijom 29%.

Istraživanje RSF-a pokazuje da su buduće majke druga kategorija ranjiva na seksizam, čiji se ugovori ne obnavljaju kada zatrudne.

Drugi problem je što se vrlo malo novinarki i dalje penje na više rukovodeće pozicije, a razlika u platama između novinara i žena koje se bave ovim poslom ostaje tvrdoglavo velika.

Reutersov institut za novinarska istraživanja na Univerzitetu Oxford detaljno je ispitivao stanje u 200 glavnih novinskih agencija u 10 zemalja, uključujući Južnu Afriku, Sjedinjene Države, Meksiko, Japan i Nemačku, te utvrdio da su 77% glavnih urednika muškarci, uprkos činjenica da su 40% novinara u tim zemljama žene.

Reporteri bez granica takođe objavljuju medijske savete o tome kako se boriti protiv seksizma u novinarstvu. To uključuje prostor za priče i istraživačke izveštaje o ženskim pravima, manjinskim pravima i rodno zasnovanom nasilju, imenovanje više glavnih urednica, osiguravanje ravnoteže između poslovnog i privatnog života, fleksibilno radno vreme, pristup roditeljskoj brizi, poput odsustva, obezbeđenja vrtića i tako dalje.

Preporuke vladama i vlastima uključuju adekvatno zakonodavstvo o sajber maltretiranju, kao i dostupnost pravne zaštite, uspostavljanje odbora za nacionalnu bezbednost za novinare, uključujući predstavnike pravosuđa, policije i novinarskih udruženja kako bi se potvrdilo da su svi napadi i pretnje pravilno istraženi./ ibna