Rumunija: Medijska industrija će dobiti 200 miliona leja za informativnu kampanju o COVID-19

Rumunija: Medijska industrija će dobiti 200 miliona leja za informativnu kampanju o COVID-19

Glavna opoziciona stranka i novinari izražavaju zabrinutost

U nastojanju da pomogne rumunskoj štampi da se izbori sa krizom izazvanom koronavirusom, Vlada će izdvojiti ukupno 200 miliona leja za pokretanje informativne kampanje za borbu protiv širenja COVID-19, koja će se održati u naredna četiri meseca. Sredstva će se deliti između televizija, onlajn medija i lokalne štampe.

U poslednja dva dana održano je nekoliko telekonferencija u prisustvu predstavnika medijske industrije i vladinih zvaničnika na nivou premijera, potpredsednika Vlade i šefa kabineta premijera. Vlada je želela da se upozna sa stavovima štampe o regulatornom aktu koji bi predvidio kreiranje informativne kampanje o COVID-19, koju finansira država, a koju bi reklamirale nacionalna, lokalna i regionalna štampa.

Osigurani iznos je 50 miliona leja mesečno tokom četiri meseca i odnosi se na celu rumunsku štampu. Razgovori su se fokusirali na kriterijume koje treba uzeti u obzir pri raspodjeli resursa i mehanizam potpisivanja javnih ugovora.

Doduše, lokalna štampa je teško pogođena jer su mala preduzeća – restorani, prodavnice, frizeri, poljoprivreda ili prerada – odjednom zatvoreni. Lokalna štampa je smanjena u periodu 2008.-2010., od početka ekonomske krize, kada je postala zarobljena u rukama lokalnih “barona” ili je sa lakoćom iskorišćena u političke svrhe. Za one koji su odolevali održavanju nezavisnosti nastupio je kritični trenutak.

Tokom diskusije koju je vodio Ionel Danca, šef kabineta premijera, a prisustvovali su  Raluca ​​Turcan, potpredsednik Vlade i premijer Ludovik Orban, podvučeno je da neće biti uticaja na nezavisnost novinara i medijskih kuća i da se neće nametati dodatna obaveza osim objavljivanja, prema ugovoru, informativnog materijala o krizi zbog koronavirusa.

Kriterijumi dogovoreni sa svim predstavnicima medijskog sektora su: da je medij neprekidno funkcionisao tokom šest meseci pre krize, odsustvo bilo kakvih dugovanja prema državi i najmanje dva stalno zaposlena radnika ili četiri honorarna radnika na platnoj listi.

Mediji koji imaju elektronsku i štampanu verziju mogu zatražiti da se inforativna kampanja provede u oba oblika publikacije, dobivajući dvostruko veći od obezbeđenog iznosa. Lokalne TV stanice i radio stanice dobiće sredstva na osnovu analize publike, broja zaposlenih i procenta učešća same produkcije u dodeljenim iznosima, i sa fiksnim iznosom jednakim za sve.

Rumunski biro za kontrolu prenosa BRAT sažeo je neke zahteve koji se tiču štampe u celini. Predlozi BRAT-a i Rumunskog regulatornog tela za komunikacije (ARCA) predstavljeni su krajem marta tokom preliminarnih sastanaka s Vladom o pitanju podrške za štampu.

Predlog BRAT takođe uključuje etičke kriterijume za buduće poreske olakšice: „Oni koji su pogođeni su legalni izdavači, koji se fokusiraju na pružanje objektivnih informacija javnosti i ne pribegavaju lažnim ili pogrešnim vestima“. Oni koji promovišu „lažne vesti“ sa naslovima koji dovode u zabludu, naprotiv, favorizuju se u ovom periodu: nemaju oglase velikih kompanija i „moralne“ investitore u reklamiranju; prihvataju bilo kakvo oglašavanje putem globalnih ili regionalnih automatizovanih platformi, od nerealnih pravnih lica koja često ne poštuju odgovarajuća pravila informisanja ili ne poštuju svoje poreske obaveze.

Što se tiče onlajn štampe, čija je publika porasla tokom krize COVID-19, teško je rešiti pitanje suočavanja sa lažnim konkurentima. Mere koje su vojnim odredbama preduzete za blokiranje lokacija koje šire lažne informacije su neadekvatne. Trenutno seradi na nacrtu plana koji će biti dostavljen Vladi na odobrenje sledeće nedelje, nakon što ga pregledaju predstavnici medijske industrije.

Predloženo je da se uzmu u obzir TV kanali koji proizvode informativni program, koji pružaju informacije i uključuju dijaloške emisije i panele o aktuelnim dešavanjima. Javna televizija i javni radio, kanali koje finansira crkva ili univerziteti, smatraju se nepodobnim jer se ionako finansiraju iz državnog budžeta.

Nisu razmatrani nikakvi etički kriterijumi iako postoji Nacionalni audiovizualni centar CNA, autoritet koji, iako je postavljen pogrešno, zaista kažnjava odstupanja.

Otuda skepticizam nekoliko novinara koji su svoja razmišljanja podelili na mreži. Značajni iznosi mogli bi se usmeriti na kanale u vlasništvu kontroverznih biznismena s očiglednim političkim interesima, kao što su porodica Voiculescu, Sebastian Ghita, biznismen osuđen na zatvorsku kaznu, Maricel Pacuraru, publikacije Dan Andronika ili Bogdana Chirieaca, za koje značajan deo ljudi veruje da je on otelotvorenje korupcije, te veza sa neprijavljenim interesima i partnerstvom.

Mi, G4Media.ro, nismo učestvovali u pregovorima, jer se iz moralne i etičke perspektive ne slažemo sa neposrednom raspodelom novca za štampu, posebno u pogledu dvostrukih izbora (lokalnih i parlamentarnih). Naravno, u potpunosti razumemo poteškoće, posebno u slučaju lokalne štampe, koja je posebno pogođena u ovom periodu, a moguće rešenje bi bile poreske olakšice za plaćanje doprinosa i poreza za medije, umesto da primaju novac direktno iz Vlade”, rekao je za Radio Slobodna Evropa Cristian Pantazi, izdavač G4Media.

Međutim, dobra vest je da je premijer obećao da će isplatiti deo zarada onih koji su nezaposleni a nekada su radili za kompanije, uključujući i medije, nakon ukidanja vanrednog stanja.

Evropski poslanik i potpredsednik Saveza Saveta Rumunije USR Iulian Bulai zatražio je mišljenje mnogih uglednih zvaničnika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PACE) o odluci rumunske Vlade da ovim oblikom oglašavanja izdvoji 42 miliona evra za medije / informativne kampanje za naredna četiri meseca. Evropski poslanik napisao je pisma Olivieru Bechtu, predsedavajućem Odbora za kulturu, nauku, obrazovanje i masovne medije, i Stefanu Schennahu, generalnom izvestiocu PACE za slobodu štampe i bezbednost novinara.

U priloženim dokumentima, Iulian Bulai, koji je takođe predstavnik USR-a u PACE-u i član Nadzornog odbora Skupštine, skrenuo je pažnju na činjenicu da, iako je povod za finansiranje podrška kampanji svesti o koronavirusnoj krizi, u stvari, to bi se moglo tumačiti kao „latentna poticaj“ koji je dat novinarima u kontekstu ovogodišnjih lokalnih i parlamentarnih izbora, s obzirom na to da se ova metoda medijske podrške ne može nigde naći u drugim zemljama EU. „Vreme održavanja ove kampanje za podizanje svesti podudara se sa lokalnom i nacionalnom izbornom kampanjom. Kao rezultat toga, postoji sumnja da Vlada pokušava otkupiti rumunsku štampu, koja je već pogođena trenutnom krizom. Po mom mišljenju, ova akcija će uticati na nezavisnost rumunskih medija i imaće posledice na rumunsku demokratiju tokom izborne godine. Kroz ovaj pristup, voleo bih da znam i mišljenje nekih veoma važnih aktera u ovoj oblasti aktivnosti u okviru PACE-a“, rekao je Iulian Bulai. / ibna