Rumunija nakon nedeljnih izbora dobila fragmentiranu politiku scenu

Rumunija nakon nedeljnih izbora dobila fragmentiranu politiku scenu

Parlamentarni izbori u Rumuniji, na kojima su – uprkos pandemiji i tvrdoglavosti PSD – insistirali rumunski predsednik Klaus Iohannis i Liberalna partija PNL, kako bi omogućili snagama desnog centra da unaprede svoju reformsku agendu, nisu dali rezultate koje su Iohannis i Orban poželeli. Iskristalisao se fragmentirani politički pejzaž gde se, zahvaljujući mobilizaciji regiona, PSD pojavio – još jednom – kao pobednik i sakupio većinu glasova, čak i sa 5 procentnih poena ispred vladajuće PNL.

Analitičari TV panela istakli su sinoć da će predsednik PSD Marcel Ciolacu energično tražiti mesto premijera; ali ne za sebe, jer je već predložio četiri imena: tri političara i predstavnika SZO u zemlji, doktora Aleksandru Rafila. Takođe su rekli da je sumnjivo da li je Ciolacu zaista želeo da njegova stranka preuzme vlast u tako kritičnom trenutku. Njihova procena je da će se suočiti sa, kao i prošle godine, odbijanjem predsednika Iohanisa, koji je već jasno stavio do znanja da će favorizovati vladu desnog centra. To će omogućiti Ciolacuu da intenzivno vodi svoju opozicionu politiku. Njegova stranka neće biti oštećena dok će se njegova unutarstranačka dinamika povećavati.

Najnoviji rezultati, projektovanjem ProRomanije ispod praga potrebnog za ulazak u parlament, lišavaju PSD mogućnosti alijanse za uspon na vlast. Stoga će, u slučaju da stranka preuzme funkciju, morati da ‘nužno’ pribegne konzervativnoj stranci AUR da formira vladu. Možda su zato novinari juče uporno pitali Ciolacua da li bi sarađivao sa ovom političkom formacijom. Mogućnost nije odbio, jer su „Rumuni uvek u pravu kad glasaju“.

PNL, koji je u zaostatku za većinu, verovatno će tražiti rešenje saradnjom sa USR-PLUS i UDMR. Ipak, stranka neće biti dovoljno jaka i biće primorana na kompromise. Mnogi glasovi ističu da i PNL i USR nisu opravdali očekivanja građana. Neki traže da Dan Barna podnese ostavku, međutim njegove namere ostaju nejasne. S druge strane, PNL-ovi rezultati niži od očekivanih mogli bi da olakšaju Iohanisu da odabere drugu osobu iz PNL-a – umesto Orbana – koja će ih voditi, ako tako odluči.

UDMR je obezbedio, kao i uvek, oko 6% i ponovo će igrati regulatornu ulogu, istovremeno unapređujući svoja potraživanja u korist mađarske manjine.

Međutim, ovaj put će biti pozvan da se suoči sa ksenofobnim AUR (Savez za uniju Rumuna, Alianta pentru Unirea Romanilor ) s prilično neprijatnom perspektivom koja je primorala senatora UDMR-a Tanczosa Barnu da izjavi da je njegova stranka zainteresovana za formiranje desnog centra vlade i da AUR-u nije mesto 2021. u rumunskom parlamentu.

AUR – koji se protivi upotrebi maske opisujući je kao “brnjicu”, sarađuje sa najkonzervativnijim krugovima rumunske crkve i „suprotstavlja se vladi po pitanju hodočašća“ nadbiskupa Tomisa (Konstanca) Teodosija-, izjavljuje da se državni suverentitet gazi i napada trenutne političke snage da teže nametanju „oblika unutrašnje ili spoljne federacije“. Stranka govori o organizacijama etničkih manjina koje „ne zastupaju interese rumunske braće“ i kreatori su određenih oblika „ekstremizma i emancipacije“, protiv kojih se savez posvećeno borbi.

AUR je uspostavljen „tek“ 1. decembra 2019. godine. Kopredsedavajući su George Simion, koji se neuspešno kandidovao za poslanika u Evropskom parlamentu na poslednjim izborima, i novinar Claudiu Tarziu. Simion je deportovan iz Republike Moldavije 2015. godine na pet godina nakon svog rada u korist unije te zemlje sa Rumunijom. Claudiu Tarziu bio je vatreni pobornik mobilizacija za referendum o „Savezu za porodicu“, koji nastoji da na najkonzervativniji način reformiše Ustav u pitanjima braka, porodice, pobačaja i slično.

Ova politička formacija ukorenjena je u sledeće četiri vrednosti: domovina, religija, porodica i sloboda, a opet sloboda koja nije za svakoga ili je uslovna, uprkos deklaracijama.

U stavovima AUR-a o spoljnoj politici (i ne samo tu), ponovo nailazimo na stavove PRM-a (Partija Velike Rumunije) koju je vodio Corneliu Vadim Tudor, nekada državne nacionalističke stranke koja je pratila svog lidera u njegovoj silaznoj spirali i nestala posle njegove smrti.

„Put Rumunije može imati samo jedan pravac: Evropa. Ali ne i Evropa kakvu danas poznajemo, u obliku Evropske unije, koju AUR naziva „Sjedinjenim Državama Evrope“; nego preoblikovana Evropa na osnovu „grčke filozofije, rimskog prava i hrišćanstva“. AUR je odabrao da promoviše cilj da „Velika Rumunija“ postane lider u Centralnoj Evropi. AUR takođe smatra da u ovom trenutku Evropska unija predstavlja „socijalističko carstvo federalnog tipa“ sa „lošim hegemonističkim tendencijama“.

AUR se u svom političkom programu ne poziva na odnose sa Sjedinjenim Državama. U svom jedinom nejasnom pozivanju na evroatlantski savez, podvlači „povratak u normalu“, pretvarajući Rumuniju u „lidera u evroatlantskoj porodici“. Tek na kraju osnivačke deklaracije primećuje se potreba za „jačanjem istočnog krila NATO-a“ i to samo u kontekstu „prihvatanja ponovnog ujedinjenja sa Republikom Moldavijom kao nacionalnog projekta“.

Sa svojim superkonzervativnim, nacionalističkim i nejasnim stavovima – na primer o tome kako postići ono što je pomenuto u prethodnom paragrafu – AUR je uspeo da izvuče procenat od 9% u zemlji i završi na drugom mestu među glasačima iz dijaspore, iza USR- PLUS. Sa 58% prebrojanih glasova, osvojila je 26,51% glasova, tri i po boda ispred PNL-a.

U stvari, prema statistikama AUR-dijaspore, u Italiji i na Kipru stranka je bila prva, sa 36,16%, odnosno 36,71%, dok je u Španiji i Francuskoj završila na drugom mestu sa procentima 26,73% i 25,87%.

Unutar Rumunije, AUR je snažno prisutan u Jašiju, gde je dobio 12,3% u Senatu i 11,9% u Parlamentu, i 8,57%, odnosno 7,54% u Temišvaru.

AUR je za mnoge iznenadio, jer se njegova kampanja nije sprovodila putem glavnih medija, već preko interneta. / ibna