Savet usvojio rezervu za prilagođavanje Bregzita od pet milijardi evra, saopštilo je slovenačko Predsedništvo EU

Savet usvojio rezervu za prilagođavanje Bregzita od pet milijardi evra, saopštilo je slovenačko Predsedništvo EU

Savet je danas dao konačno odobrenje fondu osmišljenom za pomoć državama članicama u suočavanju sa negativnim uticajem Bregzita.

Kako se navodi u saopštenju slovenačkog Predsedništva EU, fond od pet milijardi evra (u cenama za 2018.) podržaće najteže pogođene regione, sektore i zajednice za pokrivanje dodatnih troškova, nadoknadu gubitaka ili suprotstavljanje drugim nepovoljnim ekonomskim i društvenim efektima koji proističu direktno iz istupanja Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije.

“Brzo usvajanje rezerve znači da će preko potrebna sredstva biti dostupna najugroženijim evropskim regijama i kompanijama, posebno malim i srednjim preduzećima i njihovim radnicima. Naš cilj je pomoći najugroženijima da se snađu u teškom periodu prilagođavanja od posledica Bregzita. Ovo pokazuje solidarnost svih država članica sa najugroženijim područjima”, rekao je Zvonko Černač, slovenački ministar za razvoj i evropsku kohezionu politiku, predsedavajući Saveta.

Rezerva je poseban jednokratni instrument za hitne slučajeve. Podržavaće javna i privatna preduzeća koja se suočavaju sa poremećajima trgovinskih tokova, uključujući nove troškove carinskih provera i administrativnih procedura. Budući da je povlačenje Velike Britanije iz EU stvorilo situaciju bez presedana, zemlje članice će imati fleksibilnost da odluče o najboljim radnjama koje treba preduzeti kako bi se suprotstavile raznim negativnim posledicama.

U tom smislu, osnivanjem fonda predviđena je neiscrpna lista prihvatljivih mera, u rasponu od podrške malim i srednjim preduzećima, regionalnim i lokalnim zajednicama i organizacijama, uključujući mali obalni ribolov koji zavisi od ribolovnih aktivnosti u vodama Velike Britanije, kao i kao mere za podršku otvaranju radnih mesta i reintegraciji na tržište rada povratnika državljana EU.

Iz rezerve će se finansirati mere uvedene od 1. januara 2020. do 31. decembra 2023. godine za pokriće rashoda nastalih pre isteka prijelaznog perioda.

Savet je odlučio da privremeno podeli unapred sve resurse rezervi, koji u trenutnim cenama iznose 5,4 milijarde evra, uzimajući u obzir negativan uticaj Bregzita na svaku državu članicu. Metod za izračunavanje privremene alokacije određuju tri glavna faktora.

Najveći iznos od 4,5 milijardi evra deli se prema važnosti trgovine sa Velikom Britanijom, 656 miliona evra se deli na osnovu značaja ribolova u isključivoj ekonomskoj zoni Velike Britanije, a 273 miliona evra se distribuira na osnovu važnosti susednih veza za pomorska pogranična područja sa Velikom Britanijom.

Osim toga, kako bi se državama članicama omogućilo brzo preduzimanje akcija, daleko veći deo sredstava, 4,3 milijarde evra, biće stavljen na raspolaganje kao predfinansiranje u tri godišnje tranše – 2021., 2022. i 2023. godine. Preostala sredstva biće stavljen na raspolaganje 2025. godine, nakon pregleda rashoda za prihvatljive mere u prethodnim godinama, koji će takođe uzeti u obzir sve neiskorištene iznose.

Današnje odobrenje Saveta stava Evropskog parlamenta u prvom čitanju, koje je izglasano na plenarnoj sednici 15. septembra, poslednji je zakonodavni korak i znači da je usvojena rezerva za prilagođavanje Brekita. Uredba će stupiti na snagu dan nakon objavljivanja u Službenom listu Evropske unije u prvoj polovini oktobra.