Sedam uzastopnih doživotnih kazni za serijskog ubicu sa Kipra

Sedam uzastopnih doživotnih kazni za serijskog ubicu sa Kipra

U suzama je slušao presudu

Šta je rekao u izjavi nakon presude

Piše: Michalis Tsikalas

U ‘ekspresnom’ procesu, Stalni krivični sud u Nikoziji je danas osudio Nikosa Metaxasa, optuženog za sedam ubistava, na sedam doživotnih kazni, po jednu za svako ubistvo.

Žrtve su 38-godišnja Marie Rose, 28-godišnja Arian Palanas, 30-godišnja Kahta Anou, 36-godišnja Livia Bounea, 8-godišnja Elena Bounea, 29-godišnja Marikar Valdez Argiola i 6-godišnja Sierra. Metaksas je sa suzama slušao presudu i dugo se obraćao građanima Kipra, svojoj porodici i deci. Tokom suđenja, jedan za drugim čuli su se svi detalji ubistava, dok je ono što je on rekao o deci ostavilo poseban utisak. Verovao je da ih majke nude za prostituciju. Čuli su se detalji o postupcima ubice i načinu ubistva dok je ubica tokom suđenja često plakao.

Treba napomenuti da na sudu nije bio njegov advokat.

Šta je rekao Metaxas

Tridesetpetogodišnji ubica je tokom procesa izneo svoje viđenje, izvinjavajući se građanima Kipra, svojoj porodici i deci. Kako je rekao, on zna da negdje u njegovom umu postoji odgovor na pitanje zašto je učinio ono što je učinio, ali čak ni on još nije pronašao odgovor.

Kako je TV stanica “Alpha Cyprus” izvestila sa suda, Metaxas se stavio na raspolaganje za ispitivanje koje bi omogućilo da se nađu razlozi za njegovo postupanje. Tačnije, on je rekao: “Počinio sam odvratne zločine, za koje preuzimam punu odgovornost i prihvatam posledice. Ono što mogu prvo da uradim je da pomognem da se razjasne slučajevi tako što ću dati sve informacije koje se traže i priznanjem krivice, ne želim da nanesem Republici Kipar više štete kroz dugotrajan proces. Drugo, kajem se i izvinjavam se, prvo dušama mojih žrtava, njihovim rođacima i voljenima zbog nepravedne boli koju sam prouzrokovao, i nadam se da će provođenje pravde biti neka vrsta kompenzacije. Zatim se izvinjavam mojoj deci, mojim roditeljima i ostatku moje porodice zbog nesreća koje prolaze i proći će, a da niko od njih nije učinio nešto za što je kriv.

Konačno, izvinjavam se kiparskom društvu, za koje sam siguran da se pita zašto i kako je čovek, član njihovog društva, došao do ove tačke. Isto pitanje me muči, ali još nisam našao odgovor. Znam da je to negde u mom umu, prepoznajem delove u bolnim uspomenama, koje ću pokušati zaboraviti u narednim decenijama. Još uvek nisam uspeo naći jasan odgovor. Dakle, poslednje što mogu da učinim je da zamolim i stavim se na raspolaganje za potpuno ispitivanje, tako da, uz pomoć naučnika, mogu da saznam zašto, ali i, što je još važnije, da pomognemo u donošenju zaključaka koji će pomoći našem društvu da spreči takve tragedije.”/ ibna