Šef Centralne banke Albanije kaže da je bankarski sistem u stanju da se nosi sa finansijskim šokovima

Šef Centralne banke Albanije kaže da je bankarski sistem u stanju da se nosi sa finansijskim šokovima

Privatne banke koje posluju u Albaniji imaju dovoljno kapitala i spremne su da se nose sa finansijskim gubicima i šokovima. U isto vreme, sposobni su da se nose i sa potencijalnim rizicima. To je mišljenje guvernera Banke Albanije, Genta Sejka, koji je govorio i o pljački 10 miliona evra na aerodromu Rinas.

„Ono što nas najviše zabrinjava je ponavljanje ovih događaja i negativan efekat koji oni mogu imati na imidž zemlje. Ako se takvi događaji budu često ponavljali, imali bi finansijski efekat koji bi bio razlog za zabrinutost. To bi koštalo ne samo bankarski sistem, već i celu albansku ekonomiju”, izjavio je on.

Šef centralne banke je takođe dodao da je glavna pretnja sa kojom se suočava bankarski sistem u Albaniji vezana za kreditiranje, međutim, prema njegovim rečima, ovaj indikator je doživeo poboljšanje i nema mesta za paniku.

„Na kraju 2018. godine, omer nenaplativih kredita bio je 11,1% od 13,2% godinu dana ranije, dok su preostali nenaplativi krediti smanjeni za 20%“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, “u pogledu očuvanja finansijske stabilnosti, Banka Albanije je nastavila da radi na uspostavljanju i razvoju instrumenata makrobonitetne politike i uspostavljanju sistema ranog upozoravanja za sistemske rizike.” Guverner je takođe rekao da će banke postaviti „zahteve za povećanjem transparentnosti vezano za rizike za dužnika u slučaju kredita u stranoj valuti.“

Jačanje leka uticalo je na potrošačke cene

„Jačanje deviznog kursa bilo je usporavajući faktor za postizanje cilja inflacije“. Ovo je još jedna izjava koju je juče uputio šef Centralne banke Albanije, Gent Sejko. Drugim rečima, prošlogodišnje jačanje leka u odnosu na euro uticalo je na potrošačke cene u zemlji. Sejko je čak priznao činjenicu da je kurs bio podložan određenim šokovima koji su doveli do privremene neravnoteže potražnje i ponude za stranom valutom i doprineli očekivanjima daljeg jačanja deviznog kursa, te su praćeni i promenom u ponašanju pojedinih operatora u ekonomiji. „Oni su inicirali brzu spiralu jačanja u drugom kvartalu i bili su praćeni poremećajem u funkcionisanju domaćeg deviznog tržišta“, rekao je šef Centralne banke.