Severna Makedonija: Ako EU dozvoli da makedonski jezik bude prepreka, ne zaslužuje da se zove “Evropska”

Severna Makedonija: Ako EU dozvoli da makedonski jezik bude prepreka, ne zaslužuje da se zove “Evropska”

Ako Evropska unija dozvoli da makedonski jezik na neki način bude prepreka, onda ne zaslužuje da se naziva „Evropska“, rekao je zamenik premijera Severne Makedonije za evropske poslove Nikola Dimitrov u Prilepu, gde je predvodio vladinu delegaciju povodom 11. oktobra, Dana nacionalnog ustanka.

„Nije evropski da makedonski jezik postane prepreka evropskoj budućnosti i našoj integraciji. Ako Evropska unija na neki način dozvoli da makedonski jezik bude prepreka našoj integraciji, onda pridev „evropska“ neće biti dostojan njenog imena i ne znam možemo li verovati u takvu Evropsku uniju”.

„Nema prijateljstva bez uzajamnog poštovanja. Svako ko želi da vidi makedonski narod bliskim i prijateljskim, mora nas prihvatiti u tome ko smo i kakvim jezikom govorimo; mi smo Makedonci i govorimo makedonski”, rekao je Dimitrov.

Prema njegovim rečima, „nijedna zemlja na svetu, ni susedna, ni daleka, ni međunarodna organizacija, nema pravo da se meša u naše pravo na samoopredeljenje“.

„Pitanja će biti rešena u skladu sa evropskim principima. U 21. veku pravo svih naroda na samoopredeljenje, uključujući i makedonski narod, neupitno je. Proces koji smo započeli sa Bugarskom u razgovoru o narativima zajedničke prošlosti koji nas vezuju mora da prihvati stvarnost. Ne možemo promeniti istoriju, možemo predstaviti sadašnjost, možemo obezbediti bolju budućnost. To zahteva mudrost sa obe strane“, rekao je Dimitrov.

Na pitanje novinara ko su fašistički okupatori, Dimitrov je rekao da je pogrešno povezivati zlo sa celom jednom nacijom.

„Veoma je loše ako zlo povezujemo sa nacijom. U svakoj naciji smo ponekad na dobroj strani istorije, ponekad na lošoj. Mislim da moramo osuditi zlo, ali bez ostavljanja traga na čitav jedan narod. To se odnosi na Nemačku, jednu od nacija koja se suočila sa svojom istorijom krajnje iskreno i otvoreno. Verovatno ne postoji nijedan drugi narod na svetu koji se sa direktnim i otvorenim očima suočio sa fašizmom, crnom stranicom u istoriji čovečanstva. Mislim da bismo pogrešili ako na naše susede, a pitanje se tiče Bugarske, stavimo ovu mrlju na celu jednu naciju. Tako ćemo pokazati da smo zaostali. Rečeno je da istorija treba da nam bude učiteljica, a ne zatvor. Ako ocrnimo celu naciju, istorija će postati naš zatvor i nećemo imati drugog izbora nego da se suočimo sa sobom”.

Podsetio je da je uspostavljen Komitet za istoriju gde postoje istoričari sa obe strane koji bi trebalo da razgovaraju o ovim istorijskim pitanjima.

Kada politika previše koristi istoriju, ona obično ne može da funkcioniše i ne može da se kreće danas i sutra, sada i u budućnosti. Ova pitanja moramo prepustiti Odboru, istoričarima. Oni nisu nastali tokom Drugog svetskog rata i moramo pokušati da preduzmemo korake za budućnost koju želimo da imamo sutra, kako u vezama, tako i u prijateljstvu. Ako nešto preduzmemo u vezi sa onim što se dogodilo u 20., 19. veku ili ranije, nisam siguran da ćemo stići tamo gde želimo,” rekao je Nikola Dimitrov, zamenik premijera za evropska pitanja, tokom komemoracije u Prilepu. / Ibna