Severna Makedonija: Nastavljaju se napori na ukidanju veta na progovarački okvir

Severna Makedonija: Nastavljaju se napori na ukidanju veta na progovarački okvir

Uoči sutrašnjeg sastanka Saveta za opšte poslove EU u Briselu, tokom kojeg se očekuje da se razmotri i izglasa pregovarački okvir EU sa Severnom Makedonijom, ova zemlja ostaje posvećena kretanju procesa napred usprkos prilično malim šansama za ukidanje najavljenog veta iz Sofije, koja insistira na tome da se u taj okvir uključe i bugarski zahtevi u vezi sa istorijom.

Iako se Sofija ovih dana uzdržala da zvanično kažeda li je moguća promena stava i deblokada pregovaračkog okvira, što bi otvorilo put za prvu međuvladinu konferenciju i početak pregovora između Severne Makedonije i EU, Skoplje naglašava da kanali komunikacije sa Sofijom ostaju otvoreni u svakom trenutku. Severna Makedonija odlučno odbija da razgovara o identitetu i jeziku. Ovo je dokument koji će biti memorandum ili protokol koji će se dalje primenjivati, sa ciljem ostvarivanja Sporazuma o dobrosusedstvu i saradnji.

Do poslednjeg trenutka, premijer Zoran Zaev ne gubi nadu da i dalje postoji mogućnost da Bugarska povuče svoj najavljeni veto na početak pristupnih pregovora za Severnu Makedoniju do kraja godine, pod nemačkim predsedavanjem.

Potvrdio je da su kanali komunikacije stalno otvoreni sa Republikom Bugarskom i da se o pokrenutim pitanjima intenzivno razgovara, jer predstavljaju prepreku sporazumu o odobravanju pregovaračkog okvira za Republiku Severnu Makedoniju za početak pristupanja pregovora. Kao “konstruktivne” opisao je  izjave bugarskog ministra odbrane Krasimira Karakačanova u intervjuu na radiju tokom vikenda i naglasio da je iz rasprave bilo jasno da Karakačanov nije imao problema sa prihvatanjem postojanja makedonskog jezika i makedonskog naroda.

Zoran Zaev deluje umereno optimistično da će Bugarska preduzeti pozitivan korak ka omogućavanju puta ka evropskim integracijama Severne Makedonije, mada naglašava da to neće biti iznenađenje i “moramo biti spremni da odložimo ovo pitanje”, što, kako je rekao, može uticati na izbore koje Bugarska očekuje sledećeg marta.

U vezi sa upotrebom prideva „makedonski“, koji je kočio rad Zajedničkog odbora Severne Makedonije i Bugarske za istorijska pitanja zbog različitih tumačenja Prespanskog sporazuma, Zaev je pojasnio da se Prespanski sporazum očigledno razlikuje kada se koristi kao faktor koji određuje makedonski identitet. Žao mu je što nije postignut napredak zbog, kako kaže, nedostatka domišljatosti i hrabrosti, naglašavajući pritom da je rad stručnjaka, koji su uvereni da će pronaći rešenje, na strani istorije.

Ali Ahmeti, lider DUI, koja podržava vladajuću koaliciju, izjavio je juče da veruje u rešavanje spora Severna Makedonija i Bugarska i očekuje da će Bugarska prevazići osetljiva pitanja. Kao što se tvrdilo, što se duže čeka, više emocija počinje da prožima istorijska pitanja.

„Podržavamo naše kolege Makedonce u ovom veoma važnom procesu i verujem da će bugarska strana uzeti u obzir ove važne procedure. Verujemo da će Bugarska naći snage da prevaziđe ova emocionalna stanja, jer, ako Balkan ostane zarobljen u istoriji, bukvalno ćemo morati da izgradimo novi balkanski region. U našem je najboljem interesu da ne izgubimo šansu za pridruživanje Evropskoj uniji“, rekao je Ahmeti za Kanal 5.

Opoziciona stranka VMRO-DPMNE, s druge strane, optužuje vladu da je u pregovorima sa Bugarskom koristila pridev „makedonski“, plašeći se da će napustiti istoriju Severne Makedonije, makedonski jezik i makedonski identitet.

U međuvremenu, ministar spoljnih poslova Bujar Osmani rekao je prošle nedelje da rešenje sa Bugarskom leži u Sporazumu o dobrosusedstvu, dodajući da je cilj vratiti poverenje u proces, prevazići različita tumačenja i pronaći zajednički jezik i zajedničko razumevanje istorijskih činjenica i ličnosti.

U otvorenom pismu premijeru Bojku Borisovu, ministru spoljnih poslova Ekaterini Zaharievoj, ambasadorima EU u Sofiji i kancelariji EU u ovoj zemlji prošlog vikenda, bugarski intelektualci pozvali su bugarsku vladu da dadne zeleno svetlo za brzi početak pregovora za pristupanje Severne Makedonije EU, podrazumevajući da će se pra međuvladina konferencija održati do kraja 2020. godine pod nemačkim predsedavanjem EK. Umesto na istorijska pitanja, diskusije bi trebalo da se usredsrede na polje saradnje u kulturi, ekonomiji, politici, ekologiji itd. Oni tvrde da je neprihvatljivo osporavati naciju i jezik Severne Makedonije, smatrajući neprimerenim čekanje da jedna strana u pregovorima izvrši političko samoubistvo.

Zvaničnici iz Atine, s druge strane, tek treba da zauzmu stav o razlikama između Skoplja i Sofije, a jedine poruke koje je prenela grčka vlada izražavaju kontinuiranu podršku administracije evropskoj perspektivi zemalja u regionu. Giannis Armakolas, profesor na Univerzitetu „Makedonija“, Solun, i viši naučni saradnik Helenske fondacije za spoljnu politiku „ELIAMEP“, razgovarajući sa dopisnikom MIA iz Atine u vezi sa razvojem spora u Skoplju i Sofiji, okarakterisao je situaciju kao nepravednu, komentarišući da za Grčku nije kasno da učini nešto da prevaziđe razlike i otključa evropsku perspektivu.

Između ostalog, rekao je, Atina nije učinila nedvosmislenim svojim partnerima i saveznicima da Prespanski sporazum, odnosno „novi strateški odnos sa Severnom Makedonijom“ i stabilnost i napredak zemlje, predstavljaju vitalni strateški izbor i interes.

U međuvremenu, potvrđuje se da je Sofija i dalje izolovana nakon veta protiv Severne Makedonije, dok sve ostale države članice nemaju dilemu u vezi sa predloženim pregovaračkim okvirom. Poslednja prilika za usvajanje okvira za Severnu Makedoniju, prema izveštajima MIA iz Brisela, je samit EU sredinom decembra, kada će direktni bilateralni kontakti bugarskog premijera Bojka Borisova i drugih šefova država i vlada biti prilika za više pritisak koji treba izvršiti; posebno posle izjave nemačke kancelarke Angele Merkel da se nada nekakvom razvoju u vezi sa Severnom Makedonijom do kraja godine.

Ako Bugarska sada ne odustane, Portugal će predsedavati u prvoj polovini 2021. godine, koji je manje zainteresovani za proširenje, dok su izbori u Bugarskoj zakazani za mart. Stoga će odluka verovatno biti odložena do druge polovine 2021. godine kada će Slovenija biti predsedavajuća. Takvo produženje izaziva zabrinutost većine država članica zbog toga što Severna Makedonija treba da održava zamah koji trenutno ima u reformama. / ibna