Severna Makedonija: Političke partije moraju inovirati ekonomske programe

Severna Makedonija: Političke partije moraju inovirati ekonomske programe

Ekonomski planovi dveju glavnih partija u Severnoj Makedoniji, SDSM i VMRO-DPMNE, za izbore koji su trebali biti održani u nedelju, 12. aprila 2020. godine, sada izgledaju besmisleno, jer je pandemija COVID-19 celokupnu političku agendu vratila na početak.

Kada su, početkom februara ove godine, vođe glavnih političkih stranaka na parlamentarnim izborima pokrenule izborne kampanje „Na pravom putu“ i „Obnova“, skoro niko nije očekivao da će se Severna Makedonija, umesto da izađe na izbore, u aprilu suočiti se sa značajnim ekonomskim i socijalnim izazovima kao posledicom globalne krize izazvane coronavirusom.

Ekonomske mere sada uglavnom preduzima tehnička Vlada, pod vođstvom SDSM-a, a predlozi koje opozicija skoro svakodnevno podnosi su uglavnom nepopularni, restriktivni i obavezujući, u vezi sa trenutnom situacijom. Oni se uopšte ne pojavljuju u predizbornim programima stranaka, koji su predstavljeni kao osnova za podizanje životnog standarda građana, smanjenje nezaposlenosti i privlačenje novih investicija.

Nove mere koje je SDSM promovisao nakon odlaganja izbora uglavnom su usmerene na održavanje radnih mesta i pružanje podrške preduzećima, dok su neki zaposleni videli i nasilno smanjenje plata na 14,5 hiljada denara. S druge strane, izborni program stranke predviđao je prosečnu platu od 36.000 dinara, minimalnu platu od 18.000 dinara i otvaranje 100.000 novih radnih mesta.

Izborni program VMRO-DPMNE ne obuhvata, na primer, predloženu meru za preusmeravanje doprinosa drugog penzijskog stuba u državnu kasu, što zvaničnici opozicione stranke svakodnevno potvrđuju poslednjih nedelja kao rešenje ekonomskih posledica pandemije koronavirusa. Umesto toga, pre dva meseca Hristijan Mickoski govorio je o povećanju plata za 25%, povećanju penzija od 20% i smanjenju poreza za 8%.

Na kraju vanrednog stanja stranke će se morati vratiti programima koje su pripremile za parlamentarne izbore. Međutim, imajući u vidu posledice koje bi trebalo da prouzrokuju ovako kritične situacije u zemlji, postavlja se pitanje da li će i u kojoj meri rešenja koja su predložili Zaev i Mickoski u februaru i početkom marta biti važna za prevazilaženje krize, odnosno da li će odgovarati novoj društvenoj stvarnosti. U ovome bi možda bilo najbolje prvo popraviti štetu, a tek onda razmišljati o prosperitetu i rastu.

Stranke će verovatno morati odmah da započnu izmene svojih izbornih programa, posebno u zdravstvenom sektoru, uzimajući u obzir iskustvo stečeno u ovoj oblasti da bi se rešilo stanje sa novim koronavirusom. Vladina uredba kojom se privremeno obustavlja izborni proces u suštini predviđa početak izborne kampanje odakle se ona zaustavila, odmah nakon okončanja vanrednog stanja. Izborna komisija objavila je moratorijum na  izborni proces 22. marta.

Prema odluci predsednika Steve Pendarovskog, vanredno stanje će trajati 30 dana, što je maksimalni ustavni rok i ističe 16. aprila. Međutim, s obzirom na intenziviranje ograničenja putovanja, kao rezultat širenja koronavirusa u zemlju i predviđanja da se vrhunac očekuje krajem meseca, moguće je da se vanredno stanje produži za još 30 dana. Do tada, politički akteri će imati jasniju sliku o posledicama u drugim oblastima zahvaćenim zdravstvenom krizom, kao i o tome kako to utiče na raspoloženje birača u Severnoj Makedoniji.

Trenutno su stranke izrazile svoju posvećenost integraciji, jer je usred globalne krize COVID-19 pristupanje zemlje NATO-u formalizovano a takođe je stiglo i odobrenje za početak pregovora o pristupanju EU. U praksi se to poništava zbog prevremenih izbora koje je Zaev raspisao u oktobru 2019. godine, zbog francuskog „ne“ Severnoj Makedoniji za početak pregovora o pristupanju, na samitu u Briselu./ibna