Severna Makedonija: Privredna komora veruje da je ovo dobro vreme da se počne razgovarati o ekonomiji

Severna Makedonija: Privredna komora veruje da je ovo dobro vreme da se počne razgovarati o ekonomiji

Privredna komora Severne Makedonije smatra da su izmene u merama finansijske podrške za preduzeća dobre, primećujući da je usled ovako razorne globalne krize nerealno očekivati da će je ekonomija Severne Makedonije prevazići bez ikakvih gubitaka. Zoran Jovanovski, izvršni direktor Upravnog odbora Privredne komore za privredna pitanja, napominje da su potrebne mere za velike kompanije koje bi pomogle da privreda  Severne Makedonije krene što pre, nakon što svakodnevica bude imalo normalizovana.

„Poslednje promene vladinih ekonomskih mera pokazuju mogućnosti privatnog sektora da se bolje nosi sa efektima ekonomske krize. Dobro je što se značajna količina svežeg novca uvodi u privredu; stvaraju se mogućnosti za kombinovanje različitih mera za povećanje pomoći preduzećima; stvaraju se i mogućnosti da se pomoć pretvori u bespovratna sredstva i tako dalje. Ali ovo je pravi trenutak da se istakne nekoliko stvari“, rekao je Jovanovski.

„Pre svega, postoje značajne reakcije na nivo fleksibilnosti u pogledu broja zaposlenih koji kompanije moraju da održavaju da bi imale koristi od mera. Svi trebamo razumeti da niko u privatnom sektoru ne želi otpustiti zaposlene. Do pre nekoliko meseci, kompanije su se žalile da ne mogu da pronađu zaposlene, a mnogo su uložile u one koje su angažovale tokom obuke i pripremili su ih kako bi se mogli integrisati u proces proizvodnje. Stoga će svaka kompanija kojoj se pruži prilika nastojati da zadrži svoje zaposlene; da ulažu u njih, u njihovu obuku itd.

Stoga ne smemo zanemariti stvarnost. Trenutno je celokupna globalna ekonomija u haosu. U Sjedinjenim Državama 30 miliona ljudi je izgubilo posao za samo šest nedelja. Svetska organizacija rada procenjuje da će 12 miliona ljudi u Evropi izgubiti posao do kraja 2020. godine, a mi samo govorimo o radnicima sa punim radnim vremenom. U martu je prodaja automobila u Evropi pala za 52%, što je najveći mesečni pad u istoriji; u aprilu je pad bio još vrtoglaviji. U tim okolnostima, usred tako dramatične globalne krize, očekivati da će je privreda Severne Makedonije prevazići bez žrtava je jako nerealno. Međutim, dosadašnji koraci na tržištu rada u zemlji nisu bili loši. Za sada je privatni sektor bio u stanju da apsorbuje efekte krize u okviru svojih mogućnosti.

Drugo, pitanje pomoći velikim kompanijama ostaje otvoreno za diskusiju, fokusirajući se na one koji mogu pokrenuti jaču i bržu ekonomiju Severne Makedonije kada se svakodnevni život donekle vrati u normalu. Ne zaboravimo da se gigant-preduzeća kao što su Ford, Boeing, Airbus i Lufthansa obraćaju državi za pomoć. Ne postoje rešenja koja funkcionišu za sve; na različite kompanije se moraju primeniti različita rešenja.

Treće, trenutna ekonomska kriza savršeno pokazuje zašto je za jednu zemlju izuzetno važno da očuva funkcionalan dijalog i konsenzus između socijalnih partnera, Vlade, sindikata i poslodavaca. Već 20. marta Privredna komora Severne Makedonije istakla je da će kriza, pre ili kasnije zahvatiti sve, napominjući da će država morati da spasi privatni sektor u kratkom roku, a zatim privatni sektor morao bi da spasi zemlju; svi moramo podneti teret krize jednako. Evo nas sada, 40 dana kasnije, i čitav teret krize pao je isključivo na leđa privatnog sektora i to je činjenica. Zato je važno osvežiti ekonomski i socijalni dijalog u zemlji na najvišem nivou, na kojem će vlast predstavljati premijer, a učestvovat će i sindikati i predstavnici poslodavaca. Samo se na taj način mogu kreirati čvrsta i dugoročno održiva rešenja koja će osigurati bolju ekonomsku budućnost zemlje.

Četvrto, očigledno je da su ekonomske mere izdašne sve dok postoje raspoloživa finansijska sredstva za podršku privatnom sektoru; uopšteno govoreći, što je veći nered, veće je ojačanje. Sada je vreme da se zapitamo zašto je uopšte postojao tako veliki nered koji je čitavu našu državu godinama i decenijama pretvorio u haos? A još važnije je pitanje: šta mi možemo učiniti da promenimo stvari posle krize?

Ova kriza je odlična prilika da se zajedno borimo sa suštinski važnim pitanjima, ne samo za ekonomiju, već i za druge aspekte severnomakedonskog društva. Ne ostaje pitanje kako ćemo prevazići krizu, već šta ćemo učiniti nakon nje,“ zaključio je Jovanovski. / ibna