Severna Makedonija: Skoplje se nada razumnom rešenju, problemi ostaju na strani Sofije

Severna Makedonija: Skoplje se nada razumnom rešenju, problemi ostaju na strani Sofije

Bugarski zahtevi protivreče evropskim vrednostima i udaljavaju se od Sporazuma o dobrosusedstvu. Međutim, Severna Makedonija će i dalje tražiti razumno rešenje za prevazilaženje razlika. Neće biti pregovora o jeziku i identitetu.

Ovo u malom opisuje jučerašnje reakcije i poglede na bugarski veto i razvoj događaja na putu Skoplje-Sofija.

Severna Makedonija i dalje veruje da postoji prilika da se tokom nemačkog predsedavanja Savetom EU održi prva međuvladina konferencija, pod uslovom da se naredni period koristi produktivno.

Prema rečima bugarske ministarke Ekaterine Zaharieve, podrška Bugarske nikada nije bila bezuslovna.

„Vlasti u Skoplju su već dugo svesne da postoje problemi koji nisu rešeni u našim bilateralnim odnosima“, rekla je Zaharieva juče u televizijskom obraćanju. Ona je negirala da je Bugarska bila pod pritiskom Nemačke na kompromis u pregovaračkom okviru. Ponovila je da Bugarska poštuje svoje susede i da je zainteresovana za evropsku integraciju zemalja zapadnog Balkana.

Bivši bugarski ministar spoljnih poslova i bivši evropski poslanik Ivailo Kalfin, u intervjuu za bugarski portal „Focus“, rekao je da Sofija nije smela da “izvuče tešku artiljeriju” blokirajući Skoplje. Sada, rekao je Kalfin, Bugarska mora vrlo brzo da izgradi odnose sa Severnom Makedonijom, ali na „potpuno novoj osnovi“. Kako tvrdi, Bugarska mora jasno da izjavi šta želi i da odmah započne političke pregovore kako bi pronašla izlaz iz ove situacije.

„Blokiranje pregovora, bez obzira na to da li to nazivamo odlaganjem, suspenzijom itd., u osnovi znači da je Bugarska koristila tešku artiljeriju. Ne samo u diplomatiji, dobro je pokazati da imate velike topove, ali ne bi trebalo da ih koristite. Stvar je u tome što smo ih već iskoristili i ovo je na veliko zadovoljstvo svih onih koji ne žele da Skoplje postane član Evropske unije, koji ne žele da vide dobre bilateralne odnose; to je uglavnom hranilo njihovu antibugarsku kampanju narednih godina“, podvukao je Kalfin.

Za Savet ambasadora bugarski veto predstavlja „neprimeren čin“. Dobrosusedski odnosi se ne mogu razvijati između zemalja koje negiraju prošlost druge države, jezičke i kulturne vrednosti, stavljanjem veta na ekskluzivno pravo države članice Unije na kandidaturu ili status zemlje kandidata, konstatovao je Savet.

„Ovim neprimerenim činom Republika Bugarska se svetu nije predstavila kao zemlja orijentisana ka Evropi koja poštuje i primenjuje evropske vrednosti i standarde samoopredeljenja, ljudskih prava, demokratije, jezičkih i kulturnih vrednosti i raznolikost. Ako se do samog samita EU izgubi mogućnost odgovarajućeg rešenja, nestaće prilika da se na jedan savremeniji i efikasniji način ispravi princip konsenzusa u donošenju odluka“, primetio je Savet ambasadora pozivajući države članice EU, a posebno Bugarska, da ulože stvarne napore i pomognu Evropskom savetu da nastavi sa provođenjem ispravne odluke, odnosno da Severna Makedonija i EU u decembru održe prvu međuvladinu konferenciju i započnu pregovore o pridruživanju.

Novoimenovani francuski ambasador u Severnoj Makedoniji Ciril Bomgartner, u intervjuu za MIA, rekao je da su razgovori imperativ u slučajevima bilateralnih sporova između države članice i zemlje kandidata, ali da ipak treba da se vode umereno, jer se pitanja u vezi sa identitetom jezik su uvek složeni i delikatni.

U intervjuu za austrijsku televiziju ORF, predsednik Stevo Pendarovski naglasio je da su zahtevi Bugarske u suprotnosti sa evropskim vrednostima i da uopšte nisu uključeni u Sporazum o dobrosusedstvu potpisan 2017. godine. Nigde u Sporazumu, naglašava Pendarovski, ne postoji bilo kakav deo navodeći obavezu rasprave o etničkoj pripadnosti i jeziku.

Premijer Zoran Zaev ponavlja da je cilj izgradnja prijateljstva i pronalaženje rešenja. Sve ono o čemu se razgovara sa Bugarskom spada u okvir Sporazuma o dobrosusedstvu.

Zaev ne prihvata predlog VMRO-DPMNE za sastanak političkih lidera, jer smatra da retorika opozicione stranke uopšte nije korisna i može samo podstaći sporove sa istočnim susedom.

U nemačkom listu „Špigel“ premijer izražava svoje razočaranje bugarskim stavom, ocenjujući ga „apsurdnim i smešnim“ i podsećajući da je zemlja u poslednje tri godine učinila mnogo u pravcu svog napretka ka evropskim integracijama.

Zamenik premijera za evropska pitanja Nikola Dimitrov ponovio je stav vlade Severne Makedonije da napori za pronalaženje rešenja sa Bugarskom neće prestati, jer ostaju posvećeni pronalaženju izlaza, već samo, kako je rekao, onoliko koliko to uslovi dozvoljavaju.

Ministar inostranih poslova Bujar Osmani takođe je potvrdio da će Severna Makedonija nastaviti napore na traženju razumnih rešenja za prevazilaženje bilo kakvih razlika sa Bugarskom. „I dalje smo posvećeni reformskom procesu i svim ostalim oblastima koje su deo naših prioriteta za evropske integracije“, rekao je Osmani.

Stav EU ostaje čvrst da veto šteti svima i da bi ga trebalo prevazići do kraja godine, rekla je ministarka odbrane Radmila Šekerinska u televizijskom intervjuu. Veto, veruje Šekerinska, samo jača one koji su radili na trovanju odnosa između Severne Makedonije i Bugarske. / ibna