Slovenački mediji objavili “non-paper koji ne postoji”

Slovenački mediji objavili “non-paper koji ne postoji”

Non-paper dokument, čije postojanje negira slovenački premijer Janez Janša, zaista postoji i predviđa promenu granica na zapadnom Balkanu, prenose slovenački mediji.

Internet portal necenzurirano.si objavio je dokument u kojem se tvrdi da je to non-paper koji je u Brisel lično upućen Charlesu Michelu.

Niko zvanično nije potvrdio da je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel od Slovenije dobio dokument takvog sadržaja. Prema informacijama necenzurirano.si, dokument pod nazivom “Zapadni Balkan – put napred” Mišelov cabinet je primio u februaru. Ko ga je napisao, ne može se zvanično saznati. Prema izvorima, on sigurno nije stvoren u slovenačkom Ministarstvu spoljnih poslova. Deo njegovog sadržaja, po nekim informacijama, trebalo bi da je napisan u Budimpešti. Ipak, u briselskim diplomatskim krugovima se o njemu govori kao o „slovenačkom“ dokumentu, jer je navodno Janšin kabinet učestvovao u njegovom slanju na različite adrese. Kako je reč o nezvaničnom diplomatskom dokumentu namenjenom komuniciranju različitih stavova i inicijativa bez zvaničnog karaktera, on nema ni zaglavlje ni potpis. Došao je kod Mišela mimo zvanične diplomatske pošte, pa njegovo postojanje može biti javno porečeno u bilo kom trenutku.

Prema tome, to nije zvanični stav Slovenije, već samo jedan od neformalnih predloga za moguće rešenje pitanja koja se tiču zemalja bivše Jugoslavije. Ali njegov sadržaj je u potpunoj suprotnosti sa svim važećim dokumentima na kojima se zasniva spoljna politika Sčlovenije. Štaviše, dokument je prilagođen srpskim i hrvatskim nacionalističkim krugovima, koji već tri decenije rade na komadanju Bosne i Hercegovine.

Dokument tako u uvodu pominje „nerešena nacionalna pitanja Srba, Albanaca i Hrvata“ koja su se pojavila nakon raspada Jugoslavije. Autori dokumenta ističu da su i nakon uspostavljanja mira nakon završetka ratova, obećanih evropskih perspektiva i napretka Severne Makedonije i Crne Gore u ovom pravcu u regionu, „ključna pitanja ostala nerešena“. Ona su:

– da je Dejtonski sporazum 1995. godine, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini, koji je odneo više od 100.000 života, praktično prepoznao ono što je postignuto u ratu, ali ne u principu.

– da je trenutno teško zamisliti evropske perspektive Srbije i Kosova.

– da se članstvo BiH u EU može u potpunosti isključiti.

– da je u međuvremenu prazan prostor iskoristila Turska, koja je povećala svoj uticaj u BiH i Severnoj Makedoniji.

– da osim Turske, nekolicine lokalnih političara i njihovih pristalica koji lično imaju koristi od haosa i nefunkcionalnih institucija, niko nije zadovoljan situacijom u BiH.

Dokument predlaže „rešenja“ za ove probleme. Autori dokumenta naglasili su da Srbija, Hrvatska i Albanija trenutno imaju stabilne vlade i da su njihovi izabrani političari sposobni da donose strateške odluke. Predlozi su:

1) Ujedinjenje Kosova i Albanije. “Na Kosovu 95 odsto stanovništva želi da se ujedini sa rodnom albanskom nacijom. Slična je situacija i u Albaniji. Granica između Albanije (članice NATO-a) i Kosova praktično ne postoji. Srpski deo Kosova bi dobio poseban status – po uzoru na Južni Tirol.“

2) Ujedinjenje većine teritorije Republike Srpske sa Srbijom. “Srpsko nacionalno pitanje može se u velikoj meri rešiti pripajanjem dela Republike Srpske Srbiji. U ovom slučaju, Srbija bi bila voljna da pristane na ujedinjenje Kosova i Albanije”, navodi se u dokumentu.

3) „Hrvatsko nacionalno pitanje može se rešiti spajanjem većine hrvatskih kantona u BiH sa Hrvatskom ili davanjem posebnog statusa hrvatskom delu BiH (po uzoru na Južni Tirol)“.

4) Bošnjaci će tako dobiti državu koja samostalno funkcioniše i za nju će preuzeti punu odgovornost. Organizovaće se referendum da narod izabere između budućnosti EU i one koja nije EU (Turska). Za sada pretežna većina Bošnjaka podržava perspektivu EU, ali, u slučaju nastavka haosa i sve jačeg uticaja Turske i radikalnog islama, situacija se može drastično pogoršati tokom naredne decenije.

Prema autorima, kaže necenzurirano.si, ova „rešenja“ bi ubrzala pregovore o članstvu zemalja zapadnog Balkana u EU i NATO. Ali to su predlozi kojima se snažno protive SAD, Nemačka, Francuska i druge evropske zemlje. Naime, međunarodna zajednica naglašava važnost teritorijalnog integriteta BiH i protivi se novom iscrtavanju granica na prostoru bivše Jugoslavije. Ovo bi otvorilo Pandorinu kutiju i verovatno dovelo do novih ratova. Zeleno svetlo za raspad Bosne i Hercegovine i ujedinjenje Kosova sa Albanijom dalo bi novi zamah srpskim nacionalistima u Crnoj Gori i albanskim nacionalistima u Severnoj Makedoniji, dvema članicama NATO-a.

Činjenica da se u vezi sa ovim dokumentom pominju Slovenija i Janša verovatno je najveći udarac za predstojeće slovenačko predsedavanje EU.

Činjenica da dokument o podjeli BiH baca novo svjetlo i na posetu predsednika Republike Slovenije Boruta Pahora ovoj zemlji početkom marta. Kako je početkom sedmice otkrio član Predsedništva BiH Željko Komšić, Pahor ga je pitao o mogućem mirnom raspuštanju BiH. Pahorov kabinet je kasnije tvrdio da se predsednik Republike usprotivio ideji raspada BiH. Rečeno je da je pitanje mirnog razlaza pokrenuto isključivo zbog zabrinutosti zbog ovih ideja.

Pridruživanjem ovoj inicijativi Slovenija se dalje distancirala od najvećih zemalja EU. Uz Mađarsku podržale su je samo tri pravoslavne države: Grčka, Bugarska i Kipar. Prve dve imaju svoje interese po pitanju Severne Makedonije, posebno u uslovljavanju njenog daljeg ulaska u evropske integracije. Za promenu izbornog zakonodavstva u BiH u korist Zagreba zalaže se i Rusija, ključni politički saveznik srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika, koji otvoreno govori o pristupanju Republike Srpske Srbiji.