Slovenija: Ako se NATO ne proširi, neko drugi hoće, smatra Janša

Slovenija: Ako se NATO ne proširi, neko drugi hoće, smatra Janša

Slovenački premijer Janez Janša prisustvovao je samitu NATO-a u Briselu koji je bio fokusiran na proces NATO-a 2030 – perspektivnu agendu fokusiranu na prilagođavanje NATO-a novim izazovima.

Ovi izazovi uključuju odnose sa Rusijom, terorizam, sajber napade i prodorne tehnologije, uspon Kine i bezbednosne implikacije klimatskih promena. Samitu je prisustvovao i potpredsednik vlade i ministar odbrane Matej Tonin.

U izjavi medijima Janša je rekao da ove godine Slovenija slavi 30. godišnjicu nezavisnosti, što je nešto za šta smatra da ne bi bilo moguće bez pobede NATO-a u hladnom ratu. „Slovenija se pridružila NATO-u zbog zajedničkih osnovnih vrednosti.

To je, prema premijeru, jezgro Severnoatlantske alijanse i to treba imati u vidu u razgovorima o njenoj budućnosti. Prema Janšinom mišljenju, još jedan važan faktor za budućnost Saveza je širenje. „Ako se NATO ne proširi, neko drugi hoće, a to neće doprineti globalnom miru i stabilnosti. Govoriti o proširenju znači pozvati sve demokratske zemlje u „susedstvu“ koje bi želele da se pridruže Alijansi. Proširenje takođe znači i pozivanje drugih partnera, tj. slobodnih i demokratskih zemalja koje dele temeljne vrednosti i žele bližu saradnju sa Alijansom”.

Premijer Janša je naglasio da za postizanje osnovnih ciljeva mora biti podržan svaki zajednički napor usmeren na obezbeđivanje tehnološke oštrine zemalja NATO-a, posebno u oblasti vojne tehnologije. „Moramo biti bar za jednu generaciju ispred”. Prema premijeru, samo tako ćemo biti dovoljno jaki da postignemo glavni cilj – svetski mir.

Takođe je naglasio da su se svet i pretnje promenili tokom poslednjih decenija i da je Kina ključni izazov za NATO. „Ako ne želimo da se svet suoči sa kobnom novom trkom u naoružanju ili čak sa vrućim sukobom u narednim decenijama, NATO mora toga biti svestan i ostati jak“. Ovo je jedini način da NATO bude partner koji se ozbiljno shvata u pregovorima i koji je u stanju da postigne sporazume koji će održavati svetski mir. Pored toga, naglasio je da se Slovenija u prošlosti nije isticala u pogledu finansijskog doprinosa zajedničkom budžetu, već da se trend promenio tokom mandata sadašnje Vlade.

Razlog tome leži uglavnom u zakonu o dugoročnim ulaganjima u slovenačke oružane snage; na osnovu ovih investicija, Slovenija će značajno povećati svoje odbrambene kapacitete i postati sposobna da ozbiljno sarađuje sa NATO partnerima. “Shvatamo da je Alijansa nešto što deluje u oba smera. Ako očekujemo da drugi povećaju svoje budžete za odbranu, kako bi mogli da garantuju našu bezbednost, onda i mi moramo da učinimo svoj deo posla. Slovenija će 2030. godine biti članica NATO-a koja s ponosom može da kaže: „Drago nam je što čuvate našu bezbednost, ali i mi možemo doprineti u istom stepenu za našu zajedničku bezbednost“, rekao je premijer, zaključujući izjavu za medije.

Na marginama samita NATO-a, Janša se prvo sastao sa islandskom premijerkom Katrinom Jakobsdottirom kako bi razgovarao o prioritetima slovenačkog predsedavanja Savetom EU i odnosima EU-Island. Sledeći sastanak bio je sa norveškom premijerkom Ernom Solberg i takođe je bio prvenstveno fokusiran na predstavljanje prioriteta slovenačkog predsedavanja Savetom EU. Razgovori su se takođe dotakli odnosa EU i Norveške.