Slovenija: Analitičari Centralne banke utvrdili dva scenarija za oporavak privrede

Slovenija: Analitičari Centralne banke utvrdili dva scenarija za oporavak privrede

Prognoze Centralne banke Slovenije govore da će slovenačka ekonomija ove godine imati pad za 6,5% pre nego što se vrati na 4,9% u 2021. i 3,6% u 2022. godini. To je, međutim, osnovna prognoza, a postoje i dva alternativna scenarija kojima je jedan od glavnih faktora težina krize izazvane koronavirusom.

Prema pozitivnom scenariju, ekonomija bi ove godine pala za samo 4% i povećala se za preko 7% u naredne dve godine; prema negativnom scenariju, ekonomija bi ove godine pretrpela pad za 10%, a zatim je usledila stagnacija 2021. godine i spor oporavak 2022. godine.

Zamenik guvernera Jožef Bradeško rekao je da su osnovni scenariji rezultat manje strogih mera zabrane kretanja i da pretpostavlja da će kriza trajati do prve polovine sledeće godine kada se očekuje medicinsko rešenje.

Prema ovom scenariju, “pozitivni efekti nadmašuju negativne efekte oštrijih restriktivnih mera i relativno visokog udela turizma”, rekao je on.

Osnovni scenario pretpostavlja da će se privatna potrošnja ove godine smanjiti za 6,6%, što će se delimično nadoknaditi povećanjem javne potrošnje za 3,5%.

Očekuje se da će privatna potrošnja porasti sledeće godine, ali se predviđa porast državne potrošnje.

Glavna analitičarka Banke Slovenije Arjana Brezigar Masten rekla je da su mere domaće fiskalne politike važna komponenta prognoze, jer nadoknađuju pad privatne potrošnje.

Bez stimulativnih mera, BDP bi se smanjio za još tri procentna poena, rekla je ona.

Očekuje se da će se investicije ove godine naglo smanjiti za 14,4%. Izvoz robe i usluga smanjit će se za gotovo 12,6%, a uvoz 13,6%.

Snažan oporavak izvoza i uvoza predviđa se za 2021. i 2022. godinu, ali smatra se da će domaća potrošnja biti glavni pokretač rasta u budućnosti.

Očekuje se da će se zaposlenost smanjiti za gotovo 2%, što će dovesti do povećanja prosečne anketne stope nezaposlenosti na 6% sa 4,5% prošle godine.

SlovenačkaCentralna banka očekuje se da će inflacija ove godine pasti na nulu, pre nego što poraste na preko 1% u naredne dve godine.

Potrošačke cene će biti snižene zbog niskih cena nafte, što će nadoknaditi predviđeni rast cena hrane. Pored toga, cene će biti umanjene lošijom potražnjom i pritiskom spoljne deflacije.

Tokom predviđenog perioda, Slovenija će u početku imati pogoršanje javnih finansija, a očekuje se da će deficit ove godine premašiti 8% BDP-a.

Centralna banka veruje da će se fiskalna pozicija poboljšati imajući u vidu da će šok biti samo privremen, ali opšti državni dug ostaće relativno visok.

Analitičari Centralne banke procenjuju da će postojeće mere stimulacije dostići 5% BDP-a.