Slovenija: Analitičari zadovoljni sporazumom u Briselu

Slovenija: Analitičari zadovoljni sporazumom u Briselu

Slovenački ekonomista Mojmir Mrak je za agenicju STA ocenio da je sporazum o paketu post-pandemijskog oporavka na samitu EU dobar za Sloveniju i sa finansijskog i iz strateškog aspekta, dok je ekspert za međunarodne odnose Marko Lovec primetio da ishod za Sloveniju nije bio loš, ali je prvenstveno posledica prosečnih aspiracija.

Mojmir Mrak, profesor ljubljanske Škole ekonomije i poslovanja, rekao je u utorak da se teret odgovornosti sada prebacio u domaće dvorište, kako Slovenija mora oprezno da koristi ova sredstva.

Nakon maratonskih pregovora, šefovi država i vlada EU-a dogovorili su se o budžetu EU za 2021.-2027. i fondu za oporavak prema kojem će Slovenija imati pravo na 10,5 milijardi evra i ostaće neto primalac sredstava EU.

Mrak je ukazao na dva aspekta, od kojih je prvi bio strateški, jer je Slovenija kao mala i otvorena ekonomija zainteresovana za dobro funkcionisanje EU. Sporazum pruža okvir za nastavak dobrog funkcionisanja unije, dodao je.

Finansijski gledano, ono što je postignuto trebalo bi sagledati u kontekstu nepovoljne situacije u kojoj je Slovenija bila pre dve godine kada je započeo proces utvrđivanja budžeta i kada je Evropska komisija izdala svoj prvi nacrt.

Slovenija je trebala dobiti znatno niža sredstva za kohezijsku politiku nego u periodu 2014-2020, ali poslednja runda pregovora obezbedila je dodatnih 350 miliona evra za region Zapadne Slovenije, što će ublažiti pad.

“Biće mnogo novca i treba ga brzo izvući barem do određene mere”, rekao je Mrak i dodao da je “to verovatno jedna od poslednjih prilika da Slovenija dobije značajne iznose iz budžeta EU”.

Marko Lovec sa ljubljanskog Fakulteta društvenih nauka takođe je ocenio da ishod za Sloveniju nije loš, posebno kada je reč o kohezionim fondovima, jer je izbegnuta gubitak finansijske podrške Zapadnoj Sloveniji.

“Iznos koji je planiran za nas je, međutim, više posledica činjenice da imamo prosečne aspiracije, da tako kažem, i da smo, s obzirom na formulu distribucije, takođe dobili deo ove pite”, rekao je analitičar za međunarodne odnose.

Što se tiče protivljenja Mađarske i Poljske vezanju sredstava EU uz poštovanje vladavine zakona, Lovec je rekao da izjave slovenačkog premijera mogu biti tumačene kao neka vrsta podrške zemljama, ali to nije bio ključni aspekt razgovora.

“Verovatno se radi o povezivanju nekih političkih grupacija na marginama Evropske narodne stranke (EPP). Možda se radi i o iskorištavanju nekih novih podela između pro-i anti-globalizacijskih liberalnih snaga.”

Prema njegovom mišljenju, to bi trebalo shvatiti i u kontekstu nacionalne politike. Očekuje se da će slovenačka spoljna politika biti u koordiniranijoj akciji sa zemljama Višegradske grupe, što nije nužno loše.