Slovenija: Bankarski sektor funkcioniše uz probleme zbog pandemije

Slovenija: Bankarski sektor funkcioniše uz probleme zbog pandemije

Slovenački bankarski sistem funkcioniše u uslovima izrazitog pada ekonomskih pokazatelja zbog širenja epidemije Covid-19 i opsežnih preventivnih mera za njegovo suzbijanje, saopštila je Banka Slovenije.

“U publikaciji Mesečne informacije o poslovanju banaka napominjemo da se na strani ulaganja situacija ogleda u usporavanju rasta kreditne aktivnosti; krediti i domaćinstvima i preduzećima su smanjeni. Na strani finansiranja depoziti nebankarskog sektora se povećavaju. Prema dosadašnjim podacima, kvalitet kreditnog portfelja se ne pogoršava, ali to se može očekivati u narednim kvartalima. S očekivanim pogoršanjem portfelja i padom ekonomske aktivnosti, nakon nekoliko godina oslobađanja banke ponovo formiraju neto umanjenja i rezervisanja,“ saopštila je Banka.

Pored pada kamata i nekamatnih prihoda, to je doprinelo značajnom padu dobiti bankarskog sistema u prvom kvartalu godine, a očekuje se još veći u narednim tromesečjima. Nakon ovogodišnjeg smanjenja ekonomskih aktivnosti, može se očekivati da će se ekonomska situacija stabilizovati u naredne dve godine.

Na strani ulaganja banke su u aprilu povećale uglavnom likvidnu imovinu na računima kod centralne banke. Ulaganja u hartije od vrednosti nastavila su da opadaju, ali i dalje čine petinu ukupne imovine bankarskog sistema.

Kreditna aktivnost banaka usporila je objavljivanjem epidemije i zatvaranjem velikog dela ekonomije. U aprilu je rast kredita nebankarskom sektoru pao na 5,5% na godišnjem nivou (sa 6,2% u martu). Ističe se da Banka očekuje značajne efekte na kreditnu aktivnost u narednim mesecima, jer procene kažu da je, u analiziranim mesecima za koje postoje podaci, u određenoj meri još uvek odražava transakcije koje su započete ranije.

Rast kredita za korporacije usporio je, ali je i dalje jak i iznosio je 6,6% na godišnjem nivou i veći je od rasta kredita stanovništvu. Dinamika kreditiranja varira u zavisnosti od aktivnosti preduzeća. U 2020. godini zadržaće se pozitivan međugodišnji rast bankarskih kredita preduzećima u trgovini, raznim poslovnim uslugama, nekretninama i, u poslednja dva meseca, ugostiteljstvu. Godišnji rast zajma je već neko vreme slab za proizvodnju. U prva četiri meseca godine najviše su rasli krediti velikim kompanijama, dok su krediti malim i srednjim preduzećima smanjeni. U nastavku godine očekuje se da će primena zakona o državnim garantama intervencija pozitivno doprineti kretanju kredita za preduzeća.

Rast zajmova stanovništvu ove godine postepeno opada, i iznosi 3,1% u odnosu na april ove godine. Objavljivanje epidemije koja ograničava potrošnju stanovništva doprinela je naglom usporavanju rasta potrošačkih kredita; u aprilu je iznosio samo 1,2% u odnosu na isti period prethodne godine. Suprotno tome, rast stambenih kredita na nivou od 5,2% u odnosu na prethodnu godinu ipak je dostigao prosečni rast prethodne godine. Banka Slovenije očekuje da će povećana nezaposlenost, niži prihodi domaćinstava i posledično racionalnije ponašanje u potrošnji, posebno za trajnu i luksuznu robu i nekretnine, najverovatnije biti faktori koji će i dalje usporavati rast kredita za domaćinstva.

Banke i dalje finansiraju svoje investicione aktivnosti uglavnom putem depozita nebankarskog sektora, koji su se povećavali tokom epidemije, ali uglavnom u vidu depozita po viđenju. Konkretno, depoziti stanovništva povećani su za 9,8% u godini, što je najveći rast od februara 2009. godine. Povećanje uštede je najverovatnije posledica isplate dodatnog dohotka stanovništvu tokom epidemije, a posebno niže potrošnje na robu i usluge. Zbog želje za trenutnom dostupnošću sredstava, stanovništvo je te resurse zadržalo u likvidnom obliku. To je doprinelo povećanju depozita po viđenju, koji su u aprilu dostigli 80,6% svih depozita stanovništva, dok su oročeni depoziti smanjeni. Očekivani porast depozita preduzeća u martu se nije ponovio u aprilu, dostigavši međugodišnju stopu rasta od 7%.

Rast ukupne imovine ojačao je u prva četiri meseca ove godine, dostigavši u aprilu 7,5%, što je najveći rast u deset godina. Uslovi za poslovanje banaka jako su pooštreni. U tim okolnostima, za razliku od prethodnih godina, banke su ponovo počele da formiraju umanjenja i rezervisanja, što se već odražava na nižu profitabilnost banaka. U prvoj trećini godine banke su ostvarile pre-oporezivi profit od 96 miliona evra, što je za polovinu manje nego u istom periodu prošle godine.