Slovenija: Bankarski sistem suočava se sa opsežnim strukturnim promenama

Slovenija: Bankarski sistem suočava se sa opsežnim strukturnim promenama

Banka Slovenije izdala je Pregled finansijske stabilnosti u kojem se procenjuje da se, pored trenutnih rizika u vezi sa epidemijom, bankarski sistem suočava i sa opsežnim strukturnim promenama

“Sistemski rizici po finansijsku stabilnost i dalje su povišeni u epidemiji Covid-19. Makroekonomski rizik ostaje visok, iako se postepeno smanjuje kako se preduzeća i domaćinstva sve više prilagođavaju. Kreditni rizik postaje sve očitiji postepenim povlačenjem opsežnih vladinih mera za podršku preduzeća i domaćinstva. Rizik od dohotka ostaje povišen. Novi pregled finansijske stabilnosti dalje otkriva da je otpornost finansijskog sistema na sistemske rizike i dalje relativno visoka, s obzirom na dobru poziciju u kojoj je ušao u krizu i brzinu i obim preduzetih mera ekonomske politike,” kaže Banka.

Posebno primećuje da se, pored trenutnih izazova, bankarski sistem suočava i sa strukturnim promenama koje zahtevaju jasnu strategiju delovanja.

Pod okriljem Upravnog saveta ECB, Banka je uvela opsežne mere monetarne politike kako bi ublažila krizu. Najvažniji događaji uključuju uvođenje pandemijskog programa za hitne slučajeve (PEPP) sa kovertom od 1.850 milijardi evra i horizontom do marta 2022. godine, sa glavnicom dospelih hartija od vrednosti koja se u potpunosti reinvestira najmanje do kraja 2023. U oblasti regulatornih aktivnosti usvojene su brojne kapitalne i regulatorne olakšice u okviru Jedinstvenog nadzornog mehanizma i Evropskog bankarskog organa, što bankama olakšava poslovanje i pružanje potrebne podrške realnom sektoru.

“Banka Slovenije je sve mere koje se odnose na sistemski važne banke primenila i na ostale banke u slovenačkom bankarskom sistemu. Mera zamrzavanja isplate dividendi produžena je i prilagođena ove godine. To pomaže u obezbeđivanju zadržavanja kapitala u bankama kako bi slovenački bankarski sistem bio sposobniji da podnese potencijalne gubitke i da i dalje pruža kredite preduzećima i domaćinstvima. Uredba o makrobonitetnim ograničenjima potrošačkih pozajmica prilagođena je tako da se može isključiti privremeni pad dohotka potrošača tokom zvaničnog perioda epidemije iz izračunavanja njegove / njene kreditne sposobnosti “, naglasila je Banka u pregledu.

Banka tvrdi da, usled oporavka u sektorima koji nisu pod direktnim uticajem mera suzbijanja, ekonomska situacija ostaje teška. Makroekonomski rizik posledično ostaje visok, iako je počeo da opada kao rezultat poboljšanih izgleda za izlazak iz krize u poslednjem kvartalu 2020. godine.

Kreditni rizik se pogoršao, jer će postepeno isticanje opsežnih vladinih mera za podršku preduzećima i domaćinstvima učiniti pogoršanje kvaliteta kreditnog portfelja bankarskog sistema očiglednijim, a to će se odraziti na povećanje izloženosti koje ne ostvaruju dobit. Ovo će okončati period nekoliko godina uspešnog smanjenja NPE, koji će ponovo početi da raste.

Uslovi za stvaranje prihoda u bankarskom sistemu dodatno su se pogoršali, usled prošlogodišnjeg naglog usporavanja rasta bankarskog kreditiranja. Rizik od dohotka, prema tome, ostaje povišen, sa trendom povećanja.

Otpornost banaka na sistemske rizike, koja je bila velika većinu 2020. godine, pogoršala se u segmentima solventnosti i profitabilnosti i sada je na srednjem nivou. Usred očekivanog pogoršanja kvaliteta kreditnog portfelja, banke bi takođe mogle početi da beleže pad svojih pokazatelja kapitala. Takođe postoje značajne razlike u nivou otpornosti pojedinih banaka, s obzirom na razlike u strukturi i kvalitetu njihovih kreditnih portfelja i u njihovom višku kapitala. Otpornost banaka u segmentu likvidnosti i dalje je visoka, opet uz varijacije između pojedinih banaka.

Banka napominje da je poslednja decenija donela strukturne promene u bilansu stanja bankarskog sistema. Naročito izražene promene koje se primećuju u Sloveniji uglavnom odražavaju prelazak banaka sa korporativnog kreditiranja na kreditiranje domaćinstava, tako da trenutni bilans između pojedinih elemenata bilansa stanja banaka nije u skladu sa tradicionalnom idejom finansijskog posredovanja na koju smo navikli. Shodno tome, biće neophodno pronaći novi konsenzus u pogledu poslovne strategije bankarskog sektora u uslovima nove normalne situacije. “Ovo razmatranje treba postaviti u širi kontekst, a uz uobičajena pitanja u vezi sa budućom potražnjom za bankarskim proizvodima, ciljnim grupama klijenata, digitalizacijom itd., trebalo bi da se odnosi i na kompetencije zaposlenih na svim nivoima, traženje konkurentske prednosti u bankarsko tržište i procena sposobnosti da se obezbedi dodatni kapital kako bi se bankama obezbedio uspešan budući razvoj u ovim uslovima. Samo tako dobro promišljena strategija može garantovati dugoročnu održivost bankarskog sistema, kako bi se osiguralo da se ekonomija u celini pravilno služi,” zaključuje se u Pregledu.