Slovenija bi trebala ulagati novac na pametan način

Slovenija bi trebala ulagati novac na pametan način

Na vebinaru o tome kako efikasno privući sredstva EU u periodu 2021.-2027., koji je održan u utorak, učesnici su zaključili da je u Sloveniji potreban ozbiljan način promišljanja o korištenju novca. Digitalizacija, zelena i kružna ekonomija, ulaganja u istraživanje i razvoj i tranzicija ka održivom društvu izdvojeni su kao neka od najperspektivnijih oblasti.

Kako je izvestila agencija STA, na događaju koji je priredila ljubljanska Ekonomska škola, ekonomista Mojmir Mrak rekao je da bi voleo da veći deo sredstava ide za projekte pametne, digitalne, zelene i kružne ekonomije.

To ne znači da će biti manje novca za infrastrukturu, rekao je on, dodajući da će zapravo “takvih sredstava biti više, jer je celokupan iznos raspoloživih sredstava veći nego ikad”.

Mrak je rekao da je Slovenija do sada bila relativno uspešna u privlačenju fondova EU, ali da je “pitanje da li se oni crpe u prave svrhe”.

Od približno 11 milijardi evra na raspolaganju, više od 3 milijarde evra dolazi u obliku dužničkih instrumenata, koje Slovenija može ili ne mora koristiti. „Ali ipak je to rekordna količina novca“, ponovio je.

Peter Vosner iz vladinog makroekonomskog think-tanka IMAD rekao je da, iako je Slovenija bila oko proseka u pogledu javnog finansiranja istraživanja i razvoja (R&D) pre 15 godina, ali je od poslednje ekonomske krize daleko zaostala.

Ako Slovenija želi da sustigne razvijene zemlje, moraće da poveća investicije u istraživanje i razvoj za 183 miliona evra godišnje, rekao je, istovremeno napominjući da je 32% raspoloživih sredstava u trenutnoj finansijskoj perspektivi bilo namenjeno pametnoj, digitalnoj i kružnoj ekonomiji, dok bi cilj trebao biti 44%.

To bi značilo povećanje sredstava za ovu namenu sa 1,1 milijarde na 2,7 milijardi evra, rekao je on, dodajući da se ovde ne radi samo o finansiranju istraživanja, razvoja i inovacija, već i o preduzetništvu i internacionalizaciji.

Janez Potočnik, bivši evropski komesar koji je kopredsedavajući Međunarodnim odborom za resurse, rekao je da u tom procesu treba zaštititi prirodne resurse. „Treba da ne ulažemo ništa u ono što uništava životnu sredinu”.

Kao i Mrak, naglasio je da je fond EU za oporavak jedinstvena prilika za prelazak na održivo društvo i ekonomiju.

Najveća prednost Slovenije je netaknuta priroda, prirodno i kulturno nasleđe, rekao je Potočnik, koji se nada da će Evropska komisija zadržati kurs zacrtan Zelenim sporazumom i ubediti druge zemlje da se pridruže.

Andreja Kodrin iz Evropskog fonda za strateška ulaganja složila se da je novac potrebno uložiti i u zaštitu.

„Ne bi trebalo da ulažemo samo u popularne infrastrukturne investicije koje imaju kratkoročni efekat na ekonomski rast, već i u istraživanje i razvoj i mala i srednja preduzeća“, dodala je ona.

Kodrin je predložila da privatni, posebno institucionalni investitori poput penzionih fondova, osiguravača i zdravstvenih osiguravača koji traže bezbedna ulaganja takođe treba da budu pozvani na debatu o tome kako potrošiti rekordni iznos raspoloživih fondova EU.

Primetila je da u Sloveniji ne postoji platforma na kojoj bi različiti akteri mogli izraziti svoj interes za određene investicije.